Iako ovaj  maleni crveni džin odašilje mnogo manje energije od našeg sunca, ekstremna blizina podiže prosečnu temperaturu planete na oko 250 stepeni celzijusa. Ovakvi uslovi u kojima je kompletna povrišina planete prekrivena veoma dubokim i zagrejanim okeanom bi svakako doveli do totalno novih i egzotičnih fenomena koji do sada nisu bili ispitani. Po rečima naučnika iz centra za  Astrofiziku sa Harvard i Smithsonian univerziteta koji su bili zaduženi za ovaj pronalazak, planeta je skoro sigurno nastala na mnogo udaljenijoj orbiti u kojoj je bilo moguće formiranje ledene površine. Tokom njenog života orbita joj se lagano smanjivala (prolazeći kroz takozvanu “zlatnu zonu” koja bi omogućila pojavu tečne vode na površini) sve do trenutnog stanja u kome je ogromna količina vode zarobljena u vrućem gasnom stanju.

Više podataka o ovoj zanimljivoj planeti možete naći ovde.

Znajući da led i perfmafrost mogu odlično sačuvati biološke uzorke, mnogi svetski naučni timovi su pretraživali teren koji je nekada davno mogao biti centar života u tim ledenim zonama severne Rusije i Kanade. Desna obala reke Kolima u Sibiru se pokazala kao jedno od najboljih područja za ovakva istraživanja i Japanski i Ruski timovi su vredno radili na pronalaženju kostiju mamuta i ostalih životinja. Čak 38 metara ispod slojeva na kojima bi se mogli naći ovi ledeni džinovi je pronađeno nešto mnogo zanimljivije. Truplo davno zakopanog drveta u čijem dnu se nalazilo odlično sačuvano gnezdo veverica. Oklopljeno krznima,  lišćem, šumskim plodovima i ostalim zaštitnim materijalom, ovo gnezdo je predstavljalo savršeni “fržder” u kome je temeratura konstantno bila daleko ispod nule bez imalo mogućnosti da protok vode ugrozi biološki materijal. U tom veveričijem gnezdu su pronađene semenke davno istrebljene ljubičice koja je radom ruskih naučnika vraćena u život!

Po rečima vođe projekta Svetlane Jašine iz Instituta Celularne Biofizike iz Ruske Akademije Nauka ovaj cvet (koji je dobio ime Sylene Stenophylla) ne samo što je uspešno oživljen, nego se veoma dobro snalazi u trenutim atmosferskim uslovima, proizvodi seme i veoma lako bi mogao da preživi i da se širi u divljini.

Ruski naučnici se nadaju da će uspeti da prestignu ostale svetske timove u pronalaženju smrznutih životinja sa očuvanim biološkim materijalom koji bi mogao da se prouči i klonira, sve od veverica pa do ogromnih mamuta.

Osim imena, nema veze sa originalnim Siriusom koji je izlazio u izdanju Vjesnika, ali se urednici nadaju da će kvalitetom uspeti da ostvare, nazovimo to, duhovni kontinuitet sa poznatim izdanjem iz stare Jugoslavije.

Časopisi ove vrste su očajnički potrebni regionu, pa se nadamo da će Sirius B postati jedno od strandardnih publikacija u godinama koje dolaze.

Bez obzira gde živite, pogledajte njihovu Facebook fan stranu, i pronađite poziv za uključivanje u nagradnu igru.

Nećemo vam otrkiti više, osim da imate još nepuna 4 dana da otkrijete o čemu se radi.

Ovo znači da će oni koji ih nađu imati prilike da igraju u celosti igru pre svih ostalih.

Sistem deluje zanimljivo, pre svega zato što predstavlja civilnu varijantu uklanjanja objekata iz orbite. Vojna opcija korišćenja raketa sa bojevim glavama za isti zadatak za sada je jedina alternativa. Više o projektu saznajte ovde.

Naime, 30. marta će se okupiti komisija naučnika koji su trenutno zaduženi za održavanje rada Internacionalne Svemirske Stanice, sa ciljem da ispitaju isplativost i predvide sve prednosti i mane postavljanja orbitirajuće svemirske stance u gravitacioni džep zvani “Earth-Moon libration point 2″ (ili EML-2,)koja predstavlja mnogo bližu verziju mnogo poznatije Lagranžove tačke 2 (L2, dom budućeg svemirskog teleskopa Jamess Webb). Za razliku od L2 tačke koja je napravljena interakcijama gravitacija Sunca i Zemlje, EML-2, je napravljen interakcijama gravitacija Zemlje i Meseca i predstavlja savršenu poziciju za postavljanje svemirske stanice zbog nekoliko faktora – veoma je blizu što olakšava transport materijala i ljudstva, orbita će biti zagarantovano stabilna i lako održiva, masa Meseca će štititi stanicu od svih “zagađujućih” radio signala koji mogu ometati precizne naučne uređaje, a položaj stanice bi mogao služiti kao savršen relej za informacione veze sa roverima ili ostalim naučnim uređajima koji bi radili na “mračnoj” strani meseca.

Ovakva misija bi mogla umnogome da poveća naše znanje o svemiru, od istraživanja fenomena koji se mogu naći samo u “tihim zonama” bez zemaljskog zagađenja, detaljnog istraživanjam Meseca, pa do utvrđivanja posledica dugotrajnog ostanka u bestežinskom stanju (trenutni rekorder  je Ruski kosmonaut Valerij Poljakov koji je bez prestanka boravio u stanici Mir čitavih 437,7 dana).

Nadamo se da će ovako ambiciozan projekat uspeti da dobije zeleno svetlo.

Prvi dan, sve prolazi savršeno, i grupa uspeva da dovuče vanzemaljca u ledenom stanju nazad do baze. Problem počinje kada on iskoči iz svoje ledene grobnice i počne da ubija… i radi mnogo gore stvari. Original po kom je ovaj film snimljen bolji je u svakom zamislivom obliku: glumačka postava je ubedljivija, tenzija jača, specijalni efekti (u starom filmu su to bile lutke i šminka, u novom kompjuterski efekti) odvratniji i strašniji (ko je video scenu u kojoj doktor gubi ruke nikada je nije zaboravio), a dinamika napetosti i paranoje ubedljivija.

Novi THE THING daje isto što i original, ali u ”light” verziji. Zato kod njega sve nelogičnosti još drastičnije štrče – šta zapravo vanzemaljac želi je samo najočiglednija, a isto se nikada nismo zapitali dok smo gledali kako Kurt Rasel pokušava da preživi. Završnica filma, koja se odvija u svemirskom brodu dodatno zakucava ovu dilemu, a dodatni obrt nije predvidljiv jedino ukoliko ste pogledali manje od 7 filmova slične “da li si ti zaista ti” tematike, što daje još jači ton razočarenju.

Ipak, razumljivo mi ja da se u ovom filmu može uživati ukoliko niste gledali original. Glumačka postava ne radi posao loše, samo nas ostavlja bez upečatljivih likova, a režiser uspeva tokom značajnih deonica filma da pruži dobro horor okruženje. Takođe, nelogičnosti koje se pojavljuju ni u jednom trenutku nisu toliko intenzivne da zaista potpuno pokvare celo iskustvo. Posmatran samostalno, ovaj film bi se nalazio u gornjem sloju moderne horor ponude.

Ukoliko se uporedi sa fantastičnim delom Džona Karpentera, on samo postaje dodatni argument ljudima koji uporno tvrde da su filmovi danas loši, a sve dobro snimano i završeno pre više decenija.

Demo za Mass Effect 3  se danas pojavio na PC-u i konzolama, a multiplayer komponenta će biti otključana svima u toku ove nedelje. PC demo možete skinuti besplatno preko Electronic Arts-ove aplikacije za kupovinu video igara – Origin.

U prethodnim godinama predsednik Amerike Barak Obama je pokšavao da održi budžet NASA-e u blago rastućem nivou, ali njegov najnoviji predlog koji će uskoro biti poslat na glasanje pred kongres dovodi mnoge svemirske misije u apsolutnu opasnost od okazivanja. Iako su mnoge sekcije ove veoma bitne američke agencije dobile manje više iste budžete kao i prošlih godina, sekcija Planetarnih Istraživanja je doživela smanjenje budžeta od čitavih 38.5%! Ova seča budžeta će nažalost dovesti do apsolutnog ukidanja misija slanja sondi ka Marsu 2016. i 2018. godine (napravljenje u kooperaciji sa Evrpskom Svemirskom Agencijom, koja će sigurno biti veoma besna zbog ovih vesti), a sve ostale misije ka udaljenim gasnim džinovima, istraživanju Evrope, Titana i Esceladusa će biti pauzirane na “neodređeno” vreme.   Naravno, bilo kakva pomisao na ljudsku misiju ka Marsu sa ovim budžetom pada u vodu i totalno se otkazuje.

Misija MAVEN koja će krajem 2013. godine poleteti na Marsu je ostala u životu jer se nalazi u završnim fazama izrade, a problem sa finansiranjem će čak i možda imati i  tim koji će održavati rad rovera Curiosity koji će ovog avgusta sleteti na površinu crvene planete! Ovoliki problemi sa parama se mogu donekle opravdati sa probijanjem budžeta misija Jamess Webb i Curiosity-a, kao i problemima sa globalnom ekonomijom, ali kada se pogleda koliki je ukupni godišnji budžet Sjedinjenih Država i koliko se para troši na druge stvari, onda se stvarno može primetiti koliko malo para NASA dobija. Kompletni budžet koji je uklonjen iz misija ka Marsu (oko 225 miliona dolara) je dovoljan da se finansira JEDAN NEPUN DAN američke “borbe protiv terora” u Avganistanu i Iraku! A ne treba zaboraviti i činjenicu da je finanskijski paket koji je 2008. izbavio Američki bankovni sistem iz bankrota bio dovoljan da finansira kompletan rad NASA-e od njenog začetka pre 60-tak godina pa sve do danas!

Dok Kina i Indija lagano šire svoje prisustvo van orbite Zemlje, Amerika nastavlja da smanjuje budžet NASA-e, smanjuje propratnu industriju koja je održava, daje podsticaj mladim naučnicima da traže zaposljenje u drugim svemirskim agencijama, i muče se sa laganim upošljavanjem privatnog sektora da im vrši transport materijala u orbitu.  James Webb teleskop, jedno od najvećih naučnih dostignuća ljudske rase koje smo ikada napravili će poleteti jednoga dana ka drugoj Lagranžovoj tačci, ali trend smanjenja skupih i ambicioznih misija od strane NASA-e će definitovno sprečiti pojavljivanje sličnih misija. U sledećih 20 godina teško da će se Amerikanci vratiti na mesec, otputovati na Mars ili poslati bilo kakvu komplikovaniju misiju ka udaljenim gasnim džinovima.

 Čisto da shvatite koliko je situacija u NASA-i loša, veoma uspešni svemirski teleskop Galaxy Evolution Explorer (GALEX) je ostao bez finansiranja i zakazano je njegovo gašenje iako je totalno operativan! Bio predviđen da radi samo 29 meseci, ali posle 9 godina savšenog rada on je i dalje itekako sposoban da učestvuje u mnogim naučnim eksperimentima. NASA je poslala uputstvo kompjuterima GALEX-a da se ugase 31. marta, a komplenta internacionalna naučna zajednica se iz petnih žila trudi da nekako spasu ovaj veoma korisni uređaj putem eventualne prodaje nekoj od naučnih ili neprofitnih ustanova. Šanse da se transfer odradi u ovom vremenskom roku su veoma male, pošto prodaja operativne svemirske opreme koja je pod vlasništvom američke vlade do sada nikada nije bila urađena.

Sve u svemu, možemo očekivati da će NASA nastaviti da smanjuje svoj opseg misija u svemiru sve dok se politička ili vojna situacija Amerike ne promeni (vijorenje Kineske zastave na površinama Meseca i Marsa bi sigurno pomoglo).

]]> http://www.photontide.org/smanjenje-budzeta-nasa-e/feed/ 0