Volim jeftinu kinematografiju. Obično, kada se iz većine stvari u ovoj našoj ravni postojanja ukine efekat novca, one postaju bolje. Možda ovo malo nakaradno zvuči, i logičnije je celu stvar postaviti obrnuto: ako u nešto ubacite pare, obično stvari postanu sranje. Tužno je da filmove zapravo ne možete snimati bez para, osim ako vi i vaš seksualni partner niste jedini glumci, a vaše vođenje ljubavi pored kamina u dedinoj kolibi nije jedina radnja.

Film je nasilan, ali nije se ni očešao o klasična ostvarenja ”viking” žanra. Traje samo 90 minuta, ali je to vreme podeljeno u poglavlja gde se naizgled dešava malo toga, osim tumaranja i umiranja. Mali razgovori koji se vode između likova mogu se podeliti na paranoisanje i besmisleno religiozno blebetanje. Da nije kostima, uverljivog oružja i kasapljenja, film bi mogao da bude studentski rad o trulom hipi-kampovanju.

Fascinacija sa vampirima nikako da nestane. U stvari, nakon ekranizacija romana TWILIGHT, izgleda da je ovaj stari književni lik u savremenom ruhu odlično primljen među mlađom publikom, tačnije tinejdžerima koji su rođeni suviše kasno da se pronađu u goth sub-kulturi. Kada ste mladi, besni i neuklopljeni, mogućnost pretvaranje u biće koje je ultra-kul otpadnik i trpi nikog i ništa deluje savršeno.

WALL-E je, namerno ili ne, pre nekoliko godina postavio standard animirane naučne fantastike koja je usmerene pre svega na decu. Jezgro te priče je savršen lik samog robota i njegove neme, a opet savršeno razumljive motivacije i želja. PLANET 51 ne poseduje ni jedan lik koji je u toj meri upečatljiv i šarmantan, ali pruža možda malo ozbiljnije i satiričnije umetničko delo koje govori o aktuelnoj temi: paranoji. Mnogo bitnije, film nudi i lek ili, bolje rečeno, alternativu za ovu vrlo modernu, socijalnu bolest.