Posmatrati kako se neko penje na lestvici uspeha u svetu filma preko ostvarenja koja su dobra i popularna jeste pravo uživanje. Praćenje profesionalnog sunovrata iste osobe, koje počinje kada umetnik dostigne svoj vrhunac, a zatim krene da klizi na dole, koliko god ne želeli da priznamo, često je jednako zabavno. Ali ponovo vraćanje u milost boginje kvaliteta ne samo da je retko, to je zaista spektakularno. 

Gaj Riči je objavio svetu da postoji kada je snimio LOCK STOCK AND TWO SMOKING BARRELS. Sa narednim filmom SNACTH objavio je isto i Sjedinjenim državama, nakon čega je pokupio najpoželjniju ženu 1987, Madonu. Sa venčanjem pop ikone, Riči je naizgled dostigao svoj vrhunac. Naredni filmovi, bez obzira što su bili relativno uspešni, samo su dodatno gazili stazu utabanu od strane prethodna dva filma i ubrzo od nje napravili neprohodni blatni kanal. Očigledno nije moguće snimati trendi krimi trilere koji izgledaju, zvuče i gotovo mirišu isto kao njegov najuspešniji film. 

Rešenje za Gajeve kreativne probleme iz ove tačke deluje jako jednostavno – zaboravi ono što si pravio do sada, i uzmi nešto sasvim novo, ali u svom jezgru, vrlo slično temama koje te zanimaju, a to su svet kriminala i London. Elementarne stvari, dragi Votsone. 

Ričijeva vizija univerzuma Šerloka Holmsa je, ako ništa drugo, odlično izbalansirana između starih, krutih i neprirodno stilizovanih verzija gde je Džeremi Bret suvereno vladao kao narko-detektiv i slobodnog, kočopernog stila koji krasi likove modernog britanskog podzemlja kao što su Boris The Bullet Doger, Turkish i Barry The Baptist. Lepo je gledati kako ih film majstorski miri i pravi fuziju koja ne bi trebala da uvredi čak ni najtvrđe ljubitelje dela Artura Konana Dojla, a istovremeno da ne bude dosadna. 

U filmu, mladi Šerlok i njegov prijatelj i cimer, doktor Votson, spremaju se za venčanje i iseljenje jednog od njih. Istovremeno, Londonom hara serijski okultni ubica, ali pravi poblemi za detektivski duo počinju tek nakon njegovog hvatanja i vešanja. Bazirajući prvu polovinu filma na gotskoj atmosferi magije i misterije, Riči daje savršen uvod za Šerlokove naučne metode istrage, hvatajući tako esenciju ovog dela. Čak i moderne sekvence tuča, snimane brzinskom kamerom ne deluju nakaradno, zato što su ispričane na uverljivo ”šerlokovski” način. 

Robert Daun kao mladi Holms funkcioniše vrlo dobro. Iako pravi novu varijaciju nadmenog detektiva, Dauni ne preteruje, već se trudi da svoj ekscentrični talenat uklopi u ekscentričnost svog lika. Džud Lo kao Votson ima odličnu hemiju sa Daunijem koja se primarno ogleda u suvom humoru i podbadanjima pomoću kojih se duo boraca protiv zločna interno teroriše. Tu su takođe redovni Lestrad, gospođa Hadson, i naravno, budući neprijatelj broj 1, profesor Morijarti. Od sporednih likova, najupečatljiviji je Mark Strong kao jezivi okultista Lord Blekvud. 

SHERLOCK HOLMES je zabavan, dinamičan film koji bi mogao da bude okvir za buduće ekranizacije dela koja već imaju ogroman broj ljubitelja. Kroz Gaj Ričijev pristup, integritet originala se ne narušava, a istovremeno, samo ostvarenje više nego uspešno stoji na stoji na sopstvenim nogama.

Ukoliko želite da pročitate još recenzija, ili se prosto informišete o filmskom TV programu na prijemniku blizu vas, bacite pogled na autorov blog TV Program i Film.