4,3 svetlosne godine (41,5 trilion kilometara) daleko na noćnom nebu se golim okom može primetiti naš najbliži zvezdani komšija, Alfa Kentauri. Kao meta mnogobrojnih naučnih istraživanja i naučno-fantastičnih priča, ovaj zvezdani sistem nam je tokom godina lagano postajao sve bliži i bliži.  Davne 1689 godine smo saznali da se ovaj sistem sastoji ne od jedne već od 2 zvezde (Alfa Kentauri A je malo veća od Sunca, Alfa Kentauri B je malo manja i orbitira oko A zvezde na ekliptičnoj orbiti udaljenoj kao naš Jupiter i Pluton u najbližoj i najdaljoj tački), a nedavno je otkriven i maleni crveni džin koji orbitira daleko oko njih. Jedino što je falilo u ovom sistemu je prisustvo bilo kakve planete, ali takvo otkriće nam je uvek izmicalo iz ruke. Sam Alfa Kentauri sistem ima komplikovano gravitaciono polje koje bi teško moglo da podrži puno planeta (mada nedavno pronađena planeta u sistemu koji ima ČETIRI ZVEZDE je uspela da sruši pretpostavke svih naučnika), i svi pokušaji da se one nađu su do sada bili neuspešni.

Ali astronomi iz Evrope nisu odustajali, i uz pomoć velike LSO observatorije u Čileu su uspeli da detektuju ekstremno slab doplerov efekat na jednoj od dve Alfa Kentauri zvezde. Naime, trenutni načini za pronalazak planeta preko doplerovog efekta je uglavnom bio fokusiran na veće planete, koje imaju dovoljnu masu da vrše veći uticaj na svoje zvezde. Dok takve planete orbitiraju oko zvezde, one vibriraju i naučnici preko tih vibracija zvezda mogu da saznaju o kakvoj planeti se radi, iako je fizički ne mogu videti ni sa jednim uređajem koji trenutno posedujemo.

Ono što razlikuje ovu novu planetu je njena veoma mala masa od čak 1.3 mase naše Zemlje! Tako mali gravitacioni uticaj jedva može da pomeri zvezdu Alfa Kentauri B kod koje je ova planeta pronađena.  Jedini razlog zašto smo mogli da je pronađemo je mala udaljenost planete od zvezde. Sa udaljenošću od samo  6 miliona kilometara i orbitom od samo 3,24 dana, ova totalno užarena planeta ipak može da malo cimne Alfa Kentauri B. Ali jedva. Naučnici ovakvo testiranje nisu radili nikad ranije jer stvarno nisu mislili da mogu da detektuju pomeranje zvezde od samo pola metra po sekundi!

Iako je ova novopronađena planeta preblizu zvezde da bi u sebi mogla da podrži bilo kakav život, sama činjenica da samo našli još jednu planetu sličnoj zemlji nam daje nadu da ćemo veoma brzo uspeti da u našem komšiluku pronađemo planete na kojima je život moguć. Ova potraga će svakako biti umnogome poboljšana 2018. godine kada u svemir najzad pošaljemo fenomenalno skupi James Webb Teleskop koji će ne samo imati najsavršeniju opremu za pronalazak bliskih ekstra-solarnih planeta već se sa svojim moćnim teleskopom moći pronaći prve zvezde koje su nastale posle Big Bang-a.