Vreme je praznika i bolovanja. Preležali ste grip ili ga pregrmeli na poslu, ali nastavljate da kašljete suvo malo duže nego obično. Pre nekih dvadeset godina, svako bi vam rekao da odete kod lekara ako kašalj uskoro ne prestane, ali danas će vam gotovo svi dati preporuke za razne metode lečenja iz domena alternativne medicine. Baba sa majčine strane će vam reći da obavezno pijete sirup od šargarepe i meda, pošto je to prirodan lek koji sigurno deluje, dok će ona sa očeve strane da insistira na mleku prokuvanom sa maslacom, medom i žumancem. Slično ćete čuti i od kolega, prijatelja i rodbine vaših godina.

Dok medicina otvoreno priznaje da je nemoćna pred nekim oboljenjima, alternativna medicina navodno leči sve, uključujući neka veoma ozbiljna oboljenja. Na primer, kašalj je samo simptom najrazličitijih oboljenja koja čak ne moraju da imaju veze sa disajnim organima. Kašalj se ne leči, leči se uzrok kašlja. Da bismo razumeli koliko je opasno lečenje običnog kašlja jednim jedinim lekom bez konsultacije sa lekarom, evo mogućih uzroka kašlja: virusna infekcija, zapaljenje pluća, hronična opstruktivna oboljenja poput astme (potpuno različita stvar od bilo koje infekcije), stomačna kiselina koja izbija u jednjak i pri tom iritira grlo i pluća, izlučevine koje se iz nosa slivaju u grlo, posledica prekomernog pušenja, bronhospazam, alergije, upotreba lekova za pritisak, izloženost prašini, rak. Jedan napitak od mleka sa kašikom maslaca, meda i žumancem ne može adekvatno da utiče na sve ove različite uzroke.

Kašalj je samo banalan primer. Ako hoćete da efikasnije spržite masnoće, detoksifikujete jetru, smanjite prostatu, izbegnete prehladu, stimulišete mozak, nabijete dodatnu energiju, smanjite stres, pojačate imunitet, sprečite rak, produžite život, poboljšate seks ili eliminišete bol, prodavnice vitamina i herbalnih dodataka ishrani od sastojaka koji se reklamiraju kao prirodni tvrde da imaju rešenje. Police ovih prodavnica će biti pune raznih bočica sa nazivima preparata koji zvuče kao da su ih napravili galski druid ili čarobnjak iz Tolkinove Srednje zemlje. Ružino i pomorandžino ulje za bolje pamćenje. Guarana ili kordiceps za energiju. Koren vodopije protiv zatvora. Limunovo balzam ulje, bosiljak ili Sibirski ginseng protiv stresa. Žalfija i crni kohoš za menstrualne bolove. Kokosovo ulje i prah od karija za Alchajmerovu bolest. Luk za visok holesterol. Ulje peperminta za alergije. Ekstrakt artičoke i zelene papaje za varenje. Ehinacea za prehlade. Lista se nastavlja u nedogled. Ključna reč na svim bočicama? PRIRODNO!

Pitanje koje bi svako ko pati od nekog oboljenja morao da postavi sebi jeste: Koji od ovih lekova zaista deluju?

Kada se Lind popeo na HMS Salisbury u nameri da otkrije da li je citrusno voće zaista lek za skorbut (bolest uzrokovana nedostatkom vitamina C) 1740. godine, pomerio je medicinu iz sistema verovanja u sistem dokaza. Prestali smo da verujemo u tretmane i počeli da ih dokazujemo. Ovaj sistem testiranja na nasumičnim velikim uzorcima i pouzdanim rezultatima danas se zove kliničko ispitivanje i svi lekovi koje moderna medicina prepisuje moraju da prođu ovaj surov i veoma skup proces pre nego što se nađu na policama.  Lekovi alternativne medicine ne moraju. Oni se i dalje uzimaju na osnovu verovanja, a razlog zašto doktori ne preporučuju većinu njih jeste taj što nisu prošli kliničko ispitivanje i nisu uspeli da dokažu da su navodni uspesi u lečenju bilo šta više od slučajnosti, preuveličavanja ili statističke greške.

Rečima Tima Minčina iz njegovog “Storm” monologa, postoji ime za alternativnu medicinu koja dokazano radi: medicina. Sve popularnije je mišljenje da medicina plasira hemiju koja više koristi džepovima farmaceutske industrije nego nama, dok nam alternativna medicina daje prirodne lekove bez nus-efekata, bez ikakvih sebičnih namera, iako se i jedni i drugi lekovi debelo plaćaju.

Istorija medicine prepuna je slučajeva kada je lek “iz naroda” stavljen na test, prepoznata supstanca koja deluje i zatim se taj narodni lek masovno proizvodio. Hipokrat je koristio lišće vrbe da leči glavobolje i bolove u mišićima. U XIX veku naučnici su iz tih listova izvukli aktivni sastojak odgovoran za ovo dejstvo: aspirin. U XVII veku, španski lekari su uvideli da kora Činčona drveta leči malariju. Kasnije je otkriveno da ova kora sadrži kinin, lek za koji sada znamo da ubija parazita koji izaziva malariju. U novije vreme otkriveno je da artemisija, biljka koju su kineski lekari koristili preko hiljadu godina, sadrži još jedan lek protiv malarije koji je kasnije imenovan ,,artemisinin’’.

Drugim rečima, iza lekova sa zastrašujućim imenima koje vam prepisuju lekari najčešće se kriju prečišćeni i efikasniji prirodni lekovi “iz naroda” koje ljudi uporno traže u alternativnoj medicini.

Međutim, samo oni prirodni lekovi koji dokažu da imaju lekovita svojstva ulaze u dalju analizu. Većina lekova alternativne medicine ne uspeva da dokaže svoja lekovita svojstva pod detaljnijom prismotrom. Na primer, iako moderna medicina nije našla način da tretira demenciju ili poboljša sećanje, praktikanti alternativne medicine tvrde da oni jesu: Kinesko drvo Gingko biloba. Kao rezultat toga, gingko je jedan od 10 najčešće korišćenih prirodnih produkta. Ipak, između 2000. i 2008. godine, Nacionalni institut za zdravlje u SAD finansirao je kolaborativnu studiju Univerziteta Vašington, Univerziteta Pitsburg, Univerziteta Vejk Forest, Džons Hopkins univerziteta i Univerziteta Kalifornija u cilju otkrivanja da li ginkgo ima ikakvo dejstvo. Preko 3000 odabranih starijih osoba nasumičnim izborom je dobilo ginkgo ili placebo. Progres demencije i gubitka pamćenja bio je apsolutno isti u obe grupe. U 2012. studija u kojoj je učestvovalo preko 2800 odraslih osoba utvrdila je da gingko nema nikakav efekat na Alchajmerovu bolest. Ovako definitivan rezultat istraživanja kombinovan sa činjenicom da se ovaj lek i dalje masovno prodaje u prodavnicama alternativne medicine dovoljan je pokazatelj nepouzdanosti tvrdnji praktikanata i sposobnosti šire populacije da veruje u magična obećanja bez potpore u dokazima.

Kantarion je  još jedan primer. U SAD je evidentirano oko 10 miliona ljudi koji pate od nekog oblika ozbiljnije depresije i svake godine 35.000 ljudi izvrši samoubistvo zbog toga. Depresija je ozbiljna bolest za koju su naučnici pronašli lekove u formi supstanci koje utiču na hemiju mozga, a posebno na seratonin. Pod imenom (koje opet nije privlačno kao “ružino ulje) selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (SSRI), ovi FDA odobreni lekovi su dokazali da pomažu kod teških oblika depresije. Međutim, ljudi su skloniji korišćenju kantariona koji se reklamira kao prirodan i bezbedniji preparat za lečenje depresije. Pošto toliko ljudi koristi ovu biljku i pošto depresija može da vodi samoubistvu, istraživači su odlučili da istraže njegovo dejstvo. Između novembra 1998. i januara 2000. godine, 11 akademskih medicinskih centara nasumično je odabralo 200 pacijenata sa dijagnozom depresije koji  su potom tretirani kantarionom ili placebom. Rezultati su pokazali da nema nikakve razlike između ove dve grupe. Zaključak: lek koji se reklamira kao prirodniji i bezbedniji rezultuje masovnim samoubistvima.

Odakle onda ovolika popularnost alternativne medicine? Odgovor je krajnje jednostavan. Neuspesi alternativne medicine se ne evidentiraju nigde. Ukoliko vas kašalj zasta prođe nakon primene nekog od tih preparata, imaćete dokaz efikasnosti tog leka. Ako ne prođe, niko neće biti odgovoran ukoliko se stvari iskomplikuju, jer niste otišli kod doktora. S druge strane, svi znamo za neuspehe medicine. Kada medicina ne uspe nekoga da izleči, ili se postavi pogrešna dijagnoza, stvari završe u novinama, ljudi idu na saslušanja, lete suspenzije, otkazi i materijalne naknade. Kada alternativna medicina zakaže, niko nikad ne sazna za to. Vaša baka sigurno neće biti pozvana na razgovor u policiju jer vam je pogrešno savetovala da namažete med na grudi umesto da odete kod doktora. Sve ovo rezultuje selektivnim pamćenjem i pristrasnim procenjivanjem uspešnosti. Pamtimo uspehe alternativne medicine, a ignorišemo njene neuspehe, kao što pamtimo neuspehe, a zaboravljamo uspehe moderne medicine. Isto kao što ne pamtimo sve automobile koji su uredno prošli kroz raskrsnicu, pamtimo samo one koji su proleteli kroz crveno i izazvali saobraćajku.

Možemo da govorimo i o jednostavnoj privlačnosti određenog tretmana. Svi koristimo one tretmane koji deluju da rade. Ako nam bude bolje, verovaćemo da je ta terapija ispravna. Ako nam ne bude bolje, pretpostavićemo da terapija ne radi i potražićemo drugačiju. Alternativna medicina je popularna zato što zadovoljava neke ljudske potrebe koje moderna medicina ne može da zadovolji. Kada bi svaka poseta vašem lekaru izlečila sve vaše tegobe i ispunila sve potrebe, većina ljudi nikada ne bi ni potražila alternativu. Pogrešno je tumačiti kako su ljudi koji koriste nedokazane metode (ili metode koje dokazano ne rade) manje racionalni ili manje edukovani od onih koji to ne rade. Većina studija pokazuje da su korisnici alternativne medicine ljudi sa više godina formalnog obrazovanja koji uz to i više zarađuju. Niko pri zdravoj pameti se ne bi podvrgao terapiji za koju veruje da neće raditi ili da će čak biti štetna. Podvrgavamo se terapiji jer verujemo, ili se nadamo, da će upaliti (ovo, naravno isključuje ljude koji koriste alternativnu medicinu kao deo prenaglašene sociopolitičke poruke, antinauke ili New Age pogleda na svet).

Alternativna medicina nije ni alternativa ni medicina. Među njihovim preparatima naći ćete i preparate koji dokazano rade (i koje će vam i vaš doktor prepisati) i preparate koji dokazano ne rade, što je nažalost sve češća pojava. Podela na sintetičke i prirodne lekove postala je nekako sinonim za savremenu i alternativnu medicinu, što je potpuno pogrešno. Savremena medicina i te kako prepoznaje prirodne preparate čije je dejstvo poznato i istraženo u kliničkim ispitivanjima koja su osmišljena tako da isključe bilo kakvu mogućnost pristrasnog zaključivanja.

Zahvaljujući nauci, bolesti od kojih smo ranije umirali, sada su prošlost. Zahvaljujući rastu popularnosti alternativne medicine, homeopatije i odbijanja vakcinacije, mnoge od tih bolesti se polako, ali sigurno vraćaju.

IZVORI:

Članci

Washington Post: Alternative medicines are popular, but do any of them really work?

Vikipedijin članak o Džejmsu Lindu

“Alternative Medicine” and the Psychology of Belief – James Alcock, Ph.D.

Ispitivanja:

NIH: Ginkgo biloba for Prevention of Dementia: A Randomized Controlled Trial

National Center for Complementary and Alternative Medicine (NCCAM): St. John’s Wort and Depression