Pre nekoliko decenija, roboti su počeli da ulaze u fabrike i zamenjuju radnike. Danas, iznad Pakistana, Avganistana i drugih zemalja, robotizovane i naoružane platforme naziru aktivnosti ljudi, a ne tako retko, uzimaju živote.

U Australiji, međutim, nekoliko inicijativa bavi se robotizacijom u drugom segmentu ljudske delatnosti – poljoprivredi.

Usled relativno male radne populacije i velikih cena rada (minimalna cena radnog sata iznosi oko 12 eura), postoji velika potražnja za alternativama u vidu upotrebe robota u poljoprivrednim proizvodnim ciklusima. Ovi roboti uključuju bespilotne letelice koje nadgledaju poljoprivredna dobra, ili terenske uređaje za kontrolu kvaliteta i potrebe za navodnjavanjem. Univerzitet u Sidneju je proizveo mašine koje uspešno rade u voćnjacima badema u državi Viktorija (doduše još uvek u fazi testiranja). Visine čoveka i na točkovima, one pomoću veoma naprednih senzora za razlikovanje boja prepoznaju zrelost ploda. Ovi podaci se potom prosleđuju dalje, gde se može odlučiti šta je sledeći korak – namera naučnika koji rade na ovim robotima jeste da im pruže dodatne funkcije, i postepeno robotizaciju prevedu sa nadzora i kontrole na mogućnost akcije, poput branja i sakupljanja.

Prema njihovim navodima, uz pomoć novih tehnologija i dodatnog ugrađivanja komponenti u već postojeće poljoprivredne mašine, sasvim je moguće da će Australija dobiti svoju prvu potpuno automatizovanu farmu do 2024. godine.

Hvala Reuters.com za originalnu vest.