Naučnici u SAD, objavili su ove nedelje novi, potencialno revolucionaran način proizvođenja nanoceluloze – takozvanog “čudesnog materijala” dobijenog od vlakana drveta koji bi omogućio stvaranje ultra tankih displeja, lakih telesnih oklopa i veliku količinu drugih proizvoda.

Ključni sastojak? Alge.

Dr. R. Malkom Braun, profesor biologije na univerzitetu u Teksasu, prezentovao je nalaze njegovog tima na konferenciji Američkog hemijskog društva u Nju Orleansu., nazivajući njihov progres jednim od najvažnijih otkrića u oblasti biljne biologije. U srži njihovog ispitivanja je familija bakterija koje proizvode sirće i Kombuča čaj. Ove bakterije izlučuju nanocelulozu u medijum u kojem se razvija kultura iako bi za masovniju proizvodnju bila potrebna velika količina šećera, hranjivih sastojaka i komora za fermentisanje. Danas se najveća količina nanoceluloze proizvodi od kompresovane i homogenizovane drvene pulpe – u relativno jetinoj proceduri koja ipak zahteva ogromne resurse.

Braunov proces je jednostavniji i ekološki prihvatljiviji i zahteva samo vodu, sunce i alge. Genetskim inžinjeringom alge koja proizvodi sirće u plavo-zelenu algu, Braunova laboratorija uspela je da stvori male biološke fabrike sposobne da stvaraju nanocelulozu na industrijskom nivou.

Ove genetski modifikovane alge, poznatije kao cijanobakterije su u potpunosti samoodržive. Proizvode svoju hranu od sunčeve svetlosti i vode i absorbuju ugljen dioksid iz atmosfere, nudeći prirodan način uklanjanja najopasnijeg svetskog greenhouse gasa.

Tim trenutno radi na sintetisanju mnogo stabilnije i kompletnije forme materijala, ali njihov napredak je veoma obećavajući. Ako bude uspešan, Braunov metod će imati dramatični uticaj na mnoge oblasti.

Celuloza je najprisutniji organski polimer na Zemlji i osnovna je komponenta stabala drveća, dijetskih vlakana i pamuka. Nanoceluloza deli neke od osobina celuloze, ali je mnogo lakša, otpornija od kevlara (pancira) i pod određenim uslovima, provodna.

Napredak u genetskom istraživanju je samo povećao njen potencijal. Prošle godine, naučnici u Finskoj stvorili su aerogel od nanoceluloze koji je izuzetno plutajuć. Prema tom timu naučnika, pola kilograma ove materije mogao bi da drži oko 500 kilograma tereta na vodi.

Braun kaže da bi bakterijalna nanoceluloza takođe mogla da se koristi u izradi balističkog stakla, aerosvemirskih materijala ili čak prevoja za rane jer održava svoju jačinu čak i kad je potopljena u tečnost. Ali najobimniju upotrebu naći će u izradi papira i displeja.

Na konferenciji za novinare, Braun je pomenuo da su počeli da dodaju boju celulozi kako bi kreirali elektronski displej. “Vidim ovo kao veliki pomak”, rekao je, dodajući da je tankoća i fleksibilnost čine idealnim kandidatom za elektronske tapete.

Laboratorija je i dalje pet do deset godina daleko od proizvodnje na velikoj skali iako je nauka iza procesa stabilna. “Treba nam još finansiranja za ovu ideju”, rekao je Barun reporterima. “Imati šansu da kažemo svetu više o ovom mikroorganizmu će, nadam se, pomoći u finansiranju.”

Vest preuzeta sa sajta theVerge.com