Crvena planeta je dugo bila primarno mesto istraživanja mnogih svemirskih sondi. Njena relativna blizina, lagodni uslovi na površini (barem gledano u odosu na ostatak solarnog sistema), bogat skup geoloških formacija, i velika šansa za pronalazak dokaza postojanju života su bili povod da NASA u udruženju sa još nekoliko zemalja oformi misiju Mars Science Laboratory  (MSL) koja ima za cilj da na površinu Marsa dopremi ogromni rover Curiosity. Sa veličinom omanjeg automobila, ovaj rover će biti paljivo spušten na severnoj strani kratera Gale pomoći novog inovativnom sistema sletanja (skup od 8 raketa će nežno spustiti rover na zemlju).

Na izgradnji rovere se nije štedelo, i naučnici su najzad dobili mogućnost da u njega spakuju najsavremeniju opremu koja postoji na zemlji (a neki od uređaja su toliko napredni da su napravljeni specijalno za ovu misiju). Primarni cilj koji su naučnici sebi dali je potraga za znacima života, pa shodno tome rover nosi sa sobom opremu koja će mu u tome pomoći – bušilice za kopanje, rengen, laser koji sa daljine od 7.5 metara moće da pretvori kamen u plazmu kao i  detektore koji skeniranjem objekata, prašine i  plazme mogu da daju neviđeni stepen rezolucije (pored detekcije pojedinačnih elemenata iz cele skale periodnih elemenata, mogu videti i komplikovane sastave materijala i kristala). Ovaj revolucinarni laser ima predviđen životni vek od skoro 67 hiljada detekcija, tako da je NASA ubeđena da će bez problema moći da ispitaju sve objekte na koje naiđu tokom predviđenog dvogodišnjeg rada rovera (toliko će trajati njegov interni mini nuklearni reaktor, ali NASA naučnici se nadaju dužem radu).

Mars Science Laboratory poleće sutra u dva minuta posle 16h po našem vremenu, a sonda bi trebala doći do orbite Marsa počektom avgusta sledeće godine. Snimak poletanja ove veoma bitne misije možete pogledati ispod.