U prethodnih godinu dana redakcija PhotonTide-a vas je redovno obaveštavala u napretku misije Mars Science Laboratory koja je posle mnogo godina priprema najzad bila lansirana u Novembru prošle godine i poslata ka Marsu. Ogromna zainteresovanost javnosti i naučika širom sveta je opravdano dostigla veoma velike nivoe, ne samo zbog činjenice da će sletanje novog rovera Curiosity na povišinu marsa doneti najsavremeniju opremu za istraživanje istorije marsa i potrage za životom, već i zbog  veoma komplikovanog sistema sletanja.

Sigurni smo da ste već upoznati sa “7 paklenih minuta” u kojima će MSL sonda morati automatizovano i bez ikakve pomoći sa zemlje da bezbedno na površinu marsa spusti Curiosityrover koji je velik kao omanji automobil i težak čak jednu tonu. Zbog ovako velikog i teškog rovera, NASA je odličila da ne koristi sistem raketnog sletanja sa nogarama (Appolo sletanja na Mesec) ili Airbag-ova (Spirit i Opportunity), već da odvoji raketni sistem od rovera i preko njega ga lagano sa konopcima nežno spusti na površinu.

Prenos ovog nesvakidašnjeg sletanja ćete moći pratiti na nekoliko načina. Direktan prenos koji producira sama NASA će moći da se prati na njihovoj Ustream stranici (video prozor ispod), ali odma moramo da vas upozorimo da ovo sletanje neće biti baš toliko “atraktivno” kao ono sa sletanja Appolo 11 na Mesec. Mars je veoma udaljen od zemlje, i sve informacije poslate sa njega u trenutku sletanja moraju da putuju čak 14 minuta pre nego što stignu do nas. Zbog toga kompletno sletanje će biti automatizovano  i informacije koje odbijemo od nje će u prvim satima biti veoma minimalne. Naime, tokom sletanja MSL-a će biti aktivne 2 antene za slanje informacija. Prva će emitovati sve podatke o sletanju (visina, brzina, radarski podaci, itd.) ali ih neće slati do zemlje, već do dva satelita koja orbitiraju oko Marsa (MRO i Odiseja) koji će te podatke poslati tek par sati kasnije. Druga antena će emitovati veoma jednostavne zvučne signale koji u sebi neće sadržavati nikakve informacije o sletnju, već se samo opisivati u kom stadijumu sletanja se MSL nalazi. Ovaj zvučni signal će biti jedini signal koji će direktno biti poslat ka zemlji, i naučnici u NASA-i će moći da prate tok misije samo preko tih 14 minuta starih signala. Na svu sreću, iskoristiće te signale da nama gledaocima pokažu precizne kompjuterske simulacije o trenutnom stanju sonde.

Ako sletanje prođe u redu i Curiosity se spusti bezbedno na površinu, u narednim danima i dalje nećemo imati direktnu vezu sa njim. Svi početni nalazi i dijagnostika će biti redirektnovani do Zemlje preko dva orbitirajuća satelita, a sam Curiosity će usmeriti svoju antenu ka Zemlji tek kada naučnici udrade dijagnostiku mnogih sistema. Sve u svemu, nemojte očekivati direktne video snimke sa sletanja, ili slike visokih rezolucija. Prve slike i panorame će stići do nas tek za desetak dana, rover će krenuti da se kreće posle više od mesec dana, a prva hemijska ispitivanja površine će biti urađena za oko 2 meseca. Ovakav spor tempo je namerno napravljen da bi se savršeno ispitale sve mogući parametri rovera i omogućio što duži rad na površini Marsa. Vođa MSL projekta Pete Theisinger je jasno rekao svim zaposlenima u NASA-i i novinarima koji prate ovu misiju da će sutra na Mars sleteti “neprocenjivo vredan rover koji u sebi nosi najsavremeniju naučnu opremu koje je čovečanstvo moglo trenutno da odnese na Mars, i da je njihova dužnost da obezbede da ova misija ispuni sve svoje zadatke i radi što duže.”

Ako ste raspoloženi da odmah vidite kako će sletanje da izgleda, uputite se na sajt http://eyes.nasa.gov/ i direktno iz svog browera pogledajte simulaciju sletanja MSL-a, kao i trenutno stanje svih NASA-inih sondi u celom sunčevom sistemu.

Video streaming by Ustream