Prošle nedelje, na IEET (Institutu za etiku i nove tehnologije) održana je prva konferencija sa ciljem da se ustanovi da li su i do koje mere pojedine životinjske vrste – osobe. Pod nazivom “Personhood Beyond the Human”, ovaj događaj koji su sponzorisali Institut za etiku i nove tehnologije, Interdisciplinarni centar bioetike , Radna grupa za tehnologiju i etiku iz Jejla i Grupe za prava životinja iz Jejla, okupio je mnoge naučnike, filozofe i futuriste iz svih krajeva sveta.

Projekat za neljudska prava koji je nedavno pokušao da provuče inicijativu da se šimpanze u zatočeništvu tretiraju kao osobe, a ne imovina, iako neuspešan u prvom pokušaju, bio je hit na konferenciji. Jedan od čelnika ovog projekta Stiven Vajz, objasnio je dva primarna argumenta koje zakon prepoznaje. Najpre činjenicu da neke životinje ispoljavaju kapacitete poput autonomije,  koji ih za pravo na slobodu i da bi vremenom morale biti priznate kao jednake pred zakonom sa ljudima. Projekat za neljudska prava pri tom ističe da se zalaže samo za negativna prava, tj. prava koja štite ove životinje od nepotrebnog nanošenja bola i patnje uz poštovanje njihove autonomije.

“Ne slažem se da uz prava dolaze i obaveze”, rekao je Vajz. “Životinje nemaju sposobnost da potpišu ugtovor i razumeju svoje obaveze u skladu s tim ugovorom.” On je poredio njihovu situaciju sa decom ili ozbiljno onesposobljenim ljudima. “Deca imaju mnogo prava,” rekao je, “ali bez obaveza.”

Aktivista Keren Dejvis nije se složila sa Vajzovim poređenjem životinja sa decom ili onesposobljenim individuama. “Ne možete porediti nesposobne primerke jedne vrste sa sposobnim primercima druge vrste.” Mnogi govornici su se zatim fokusirali na merljivu sposobnost životinja da pate i osećaju bol, naglašavajući da je pogrešno izvlačiti ljude kao posebne na lestvici sposobnosti za patnju.

Zatim je isplivala tema budućih veštačkih inteligencija. Već postoji veoma velika zabrinutost da će čovečanstvo povrediti veštačke intelekte čim se oni pojave. Samir Čopra, autor “Legalne teorije autonomnih veštačkih agenata” je objasnio zašto će neki od AI konstrukta morati da se uključe u moralne i legalne sisteme. “Tretirajući životinje kao ne-osobe, mi smo u situaciji da ih konstantno eksploatišemo i povređujemo”, rekao je. Ista opasnost čeka i veštačku inteligenciju, zbog čeka moramo da redefinišemo “osobenost” kao pragmatilčan pojam.

Na kraju je futurista i autor naučne fantastike Dejvid Brin zatvorio konferenciju govoreći o uzdizanju životinja poput onog opisanog u njegovom serijalu knjiga o uzdizanju. U njegovim romanima, svaka civilizacija u galaksiji nastala je tako što ju je neka druga, naprednija civilizacija “uzdigla” veštačkim upletanjem u evoluciju. Međutim ljudi su jedina poznata vrsta koja je samostalno evoluirala do inteligencije i pri tom uzdigla šimpanze i delfine do inteligencije u trenutku kada su uspostavili kontakt sa ostatkom rasa u Galaksiji. Brin je nastavio da istakne kako mi, kao najuspešnija inteligentna vrsta na planeti, dugujemo životinjama da im pomognemo da postanu više od onoga što jesu. Ne treba samo da pretpostavimo da životinje u svom prirodnom stanju i okruženju žive idealan život.

Šta vi mislite? Da li su pojedine vrste životinja dovoljno autonomne ili inteligentne da se smatraju osobama? I šta bi bile posledice legalnog priznavanja životinja kao osoba? Podelite vaše mišljenje s nama u komentarima ispod.

Hvala sajtu i09.com za ovu zanimljivu vest.