Sa neverovatnim uspehom rovera Curiosity koji je ovih dana završio testiranje svih svojih naučnih instrumenata i krenuo punom parom da istražuje površinu kratera Gale, NASA je krenula da razmišlja o budućim misijama. Budžet koji im je predsednik Obama daje naučnicima mogućnost ne samo da uspitaju atmosferu, površinu i podzemlje Marsa, već da u svim budućim misijama ubace eksperimente koji će pomoći budućim ljudskim misijama da posete crvenu planetu.

Dakle, plan je ovakav:

• Budžet rada Curiosity rovera je produžen sa 2 na 5 godina, naravno ako tehnička ispravnost rovera to dozvoli.
• 2013. godine će u orbitu Marsa biti poslat satelit MAVEN, koji će pokušati da otkrije precizne detalje o strukturi atmosfere, njenu istoriju i brzinu njenog rasipanja.
• 2016. godine će na Mars stići lander iNsight koji je napravljen u kooperaciji Evorpske Svemirske Agencije i NASA-e. Primarna misija ovog rovera će biti ispitivanje zemljišta, kao i slanje male sonde nekoliko metara ispod površine koja će meriti potrese zemljišta.
• 2017 i 2018  će na Mars stići dve Evropske Exomars misije za koje će NASA napraviti dosta naučne opreme. ESA šalje  komunikacioni orbiter (zamena za vremešnz Odyssey koji će do tada prestati sa radom) stacionarni lander, a posebna Ruska misija će pokušati da na površinu Marsa spusti rover koji će tražiti tragove organskih materija (pogotovo metana) kao i lander na maleni mesec Phobos.
• 2020. godine će na površinu Marsa biti spušten naslednik Curiosity-a, rover sa totalno novim setom naučne opreme koji će biti ubačeni u rezervni rover koji je napravljen za potrebe testiranja Curiosity-a. Komisije za odabir naučne opreme će krenuti sa radom sledeće godine, tek kada pare za ovaj projekat stignu.

Ovakav plan rada će omogućiti naučnicima da detaljno ispitaju Mars i pripreme se za novu deceniju istraživanja koja će doneti pripreme za slanje ljudi na Mars. Te pripreme će podrazumevati razvoj sondi koji će moći odneti ljudsku posadu u orbitu Marsa i nazad do zemlje (prvo slanje ljudi na Mars definitivno neće biti sletanje na površinu), kao i automatizovanih landera koji će imati mogućnost vraćanja uzoraka nazad na zemlju (bez usavršavanja ovih tehnika NASA ni ne pomišlja da šalje astronaute na Mars). Po trenutnim planovima, ljudska misija na Mars će se desiti tek posle 2030. godine.

Nažalost, istraživanje ledenih meseca Saturna i Jupitera za sada nisu u centralnom planu NASA-e, ali će oni svakako pomoći Evropskim misijama koje planiraju da posete ova veoma bitna nebeska tela.