Istraživači iz Djuk Univerziteta u SAD uspeli su da maskiraju test-objekat od zvučnih talasa koristeći relativno jednostavnu plastičnu konstrukciju. Ona se bazira na principu transformacione optike, a nju je činilo više slojeva izbušenih ploča, nameštenih tako da redistribuiraju zvučne talase nakon dodira sa konstrukcijom na isti način kao i kako su prvo ušli. Zbog toga, efekat objekta na talas se poništava.

Iako je eksperiment izveden u dve dimenzije, postavljanjem konstrukcije na ravnu površinu, pokazao je da je moguće stvoriti takozvani ”plašt zvučne nevidljivosti”. Pravljenje istog za treću dimenziju predstavljalo bi zahtevniji proces, ali koji je, prema rečima istraživača, sasvim izvodljiv.

Praktične primene su velike: od vojne industrije, gde je mogućnost skrivanja objekata od sonara i sličnih uređaja uvek privlačna, do savršene zvučne izolacije. Mnogo zanimljivije, naravno, za civilne potrebe, jeste druga strana ovog fenomena.

Isti koncept se može koristiti da drugačije rasporedi zvučne talase, što bi koncertnim dvoranama i sličnim mestima dalo do sada neviđene mogućnosti dizajniranja akustičnih karakteristika.