Verujem da nije lako biti umetnik koji svoja najbolja dela pravi na početku karijere. THE SIXTH SENSE je film koji je proslavio ovog režisera. Nakon njega, karijera Šalajmana je eksplodirala. Na žalost, sa izuzetkom ostvarenja UNBREAKABLE, kvalitet je samo padao.
Ovaj čovek, međutim, i dalje ima um koji definitivno može da zaintrigira publiku.

U slučaju filma DEVIL, on je zaslužan za priču po kojoj je napisan scenario – pet ljudi zaglavljuje se u liftu velike poslovne zgrade, a jedan od njih je đavo, nameren da im ne samo uzme duše, već i živote. Kada obezbeđenje shvati šta se dešava, pozivaju policiju, a detektiv Boden (koji prigodno, takođe poseduje lične demone) preuzima slučaj.
Ubrzo, naivna situacija postaje trka za spasavanje života.

Film igra više na kartu ”pogodi ko je krivac” nego na atmosferu užasa i straha, a izolacija lifta daje klasično lifeboat okruženje. Srećom, dinamika se lepo balansira praćenjem Bodena i njegovih napora, tako da film nikada ne postaje zamoran. Doduše, sa trajanjem od svega 80 minuta, to ne bi bilo lako izvesti.

Režiser i scenarista su vrlo pametno sve učinili da priča, osim činjenice da je neko možda đavo, deluje vrlo obično, a da su postupci aktera, od početka do kraja, prilično racionalni. Vizuelno, film više koristi kadriranje da plasira tenziju, dok kompjuterskih efekata skoro da nema.

Osim predramatične muzike i malo soljenja radnje šatro-religijskim temama, ovaj film je veselo lišen svih negativnih Šalajmanovih štoseva, a da ujedno sadrži njegove najbolje delove poput ideja i mašte.

DEVIL sa malo prostora i očigledno ne previše novca daje veoma dobro žanrovsko ostvarenje.