Pre oko 50 hiljada godina, orginalni članovi ljudske rase “homo sapiens” su počeli razvijati rane forme jezika, kulture, muzike i modernog razmišljanja, što ih je nateralo da izađu iz Afrike i krenu da se šire preko sve četiri strane sveta. Tokom ovog procesa oni su došli u kontakte sa ostalim sličnim rasama Neandertalaca i Denizoviana koje su napustile Afriku pre oko 2 miliona godina. Sa uspesima arheologa i mnogih drugih naučnika koji su pronašli i ispitali tragove naših predaka, mi danas znamo da su ove dve starije pod-vrste ljudi imali genetskih kontakta sa  pripadnicima rase homo sapiens, i to mešanje je dovelo do stvaranje trenutnog sastava našeg genetskog koda.

Posle dugogodišnjeg rada kao vođa projekta istraživanja genetskog koga ljudi koji je trajao čitavih 13 godina (Human Genome Project 1990-2003), Profesor Harvardskog univerziteta  i jedan od najpoštovanijih genetskih naučnika na planeti zemlji George Church je odmah započeo još ambiciozniji projekat – punu rekonstrukciju genetskog DNA koda Neandertalaca. Koristeći informacije u jednoj pronađenom skeletu, on je uspeo da završi ovaj posao posle nekoliko godina rada i trenutno je ubeđen da postoji odlična šansa da ovaj DNA kod može biti uspešno kloniran u ljudskom embrionu.

Po njegovim rečima, kloniranje ovog drevnog Neandertalca bi moglo dovesti do mnogih naučnih otkrića koje trenutno ne možemo ni da predvidimo. Trenutno on nema konkretne planove da uradi ovaj potez, ali osnovna procedura bi bila relativno laka – Neandertalski DNA bi se morao staviti u prisustvo ljudskih natalih stem ćelija, ubacio u embrion i na kraju u utrobu voljne ljudske majke koja je spremna za avanturu. Svetska naučna zajednica naravno nije spremna da ovakav proces uradi u skorije vreme, ne samo zbog ektičkih i zakonskih problema koji se tiču kloniranja ljudi (iako po mišljenju mnogih, Neandertalci nisu ljudi i zakon ih ne dotiče), već i zbog ozbiljnih medicinskih problema koji mogu ugroziti zdravlje majke (deformiteti deteta u utrobi) i deteta (nesposobnost odbrane od modernih bolesti).

Da li će se Neandertalci vratiti u život 33 hiljada godina posle njihovog nestanka? Na to pitanje još uvek nemamo odgovor.