Prošle nedelje veoma pouzdani sistem Soyuz sondi je najzad doživeo kolaps (prvi posle 44 leta), kada je bespilotna misija koja je nosila tri tone zaliha do Internacionalne svemirske stanice eksplodirala malo posle poletanja. Posle otkazivanja trećeg stepena rakete, ova sonda se spustila u veoma negostoljubivu i udaljenu sibirsku šumu, a naučnici do sada još uvek nisu pronašli mesto njenog pada. Iako je ovaj let bio bespilotan, i iako postoje mnoge sigurnosne mere koje bi spasile živote astronauta u tim situacijama, svemirske administracije širom sveta su dale naređenje kojim se zabranjuje poletanje bilo kakvih ljudskih misija ka ISS-u dok se ne ispitaju svi aspekti ove nesreće.

Trenutno u ISS-u boravi šest astronauta, koji će u turama biti vraćeni nazad na zemlju do kraja novembra, a ako se nešto ne promeni do tada, ISS će ostati bez posade. Hrana i ostali resursi su bili obnovljeni u zadnjem letu spejs šatla i šest astronauta bi mogli ostati u orbiti do sledećeg leta ako bi to bilo potrebno, ali naučnici na zemlji se više brinu oko radnog veka povratnih kapsula koje ipak ne mogu ostati večno u orbiti (povratne kapsule Soyuz imaju radni vek šest meseci i moraju se konstantno rotirati). Po rečima naučnika iz pet svemirskih agencija koje su u prethodnih par decenija mukotrpno radili na ovom projektu, ISS može ostati u orbiti na neodređeno vreme dokle god se neki njen ključni deo ne pokvari.

Prestankom rada spejs šatla, ostale su samo  Soyuz sonde kao jedini način transporta do ISS-a, a početak rada privatnih američkih svemirskih transportnih službi planiran je u sledećih tri do pet godina. Tokom oktobra, ruska svemirska agencija Roskosmos poslaće u orbitu još dve bespilotne Soyuz sonde koje će predstavljati finalni test za povratak misija sa ljudskom posadom.