To se sve promenilo sa pojavom STAR TREK, poslednjeg seksi nastavka poznatog serijala, a najveći uspeh filma FANBOYS jeste što je ovo u neku ruku prorekao.

Ukratko, ovaj film promoviše geekdom – ubeđuje publiku da je opsesija segmentom pop kulture, u ovom slučaju serijalom STAR WARS u stvari sasvim kul stvar, ako se prihvati na pravi način. Ovaj film, međutim, nije kul, a jeste samo površno zabavan/smešan.

Priča prati grupu prijatelja koja se razišla nakon srednje škole, tokom koje su svi bili ogromni obožavatelji Lukasovih filmova. Vest da je jedan od njih, Linus, teško bolestan, ponovo ih je okupila i dovela na odluku da krenu na put do Skajvoker ranča gde je u to vreme Džordž Lukas montirao STAR WARS EPISODE 1, i odgledaju film pre svih.

Tu film postaje road movie, gde akteri ništa smislenom ne uviđaju, prolaze kroz razne jadnjikave avanture, spuštaju pejotl kao da je sladoled i deluju kao što deluje kompletan film – jako, jako lažno.

Dobra stvar kod komedija poput SUPERBAD leži u činjenici da su autori očigledno proveli detinjstvo praveći šale o penisima i maštajući kako da dođu do devojaka.

Kreatori FANBOYS nisu proveli mladosti uz STAR WARS, ili su namerno napravili neautentičan i bled film.
Kristen Bel kao Zoe je savršena reprezentacija ovog problema – prelepa i izuzetno drvena, izgleda kao da sve vreme razmišlja: ja nisam prava osoba za ovo…

Teško je šaliti se u pozitivnom smislu sa nečim tako inicijalno tužno-smešnim kao što je geekdom, pa nije neko iznenađenje što je FANBOYS ispao tako zaboravljiv i neuverljiv.