Mike a.k.a. Gabe sa Penny Arcade-a je lepo objasnio ono sto mi smeta u igri
"In the end it comes down to the same problem I have with all these sorts of open world games. I find them sort of paralyzing. When I meet a group of people in Skyrim and they want me to join their cult or whatever I just freeze up. If I do join it, will I miss out on some cool thing later? If I don’t join it, are they going to have some rad adventure without me? No matter what I choose I feel like I missed out on something awesome. I’m not picking a direction to go, I’m deciding not to go a hundred other directions. Obviously I’m a crazy person but that’s just how these games make me feel. I need a much more directed game experience to have a good time."
My thoughts EXACTLY.
Pored toga, likovi i dalje izgledaju retardirano (ne lose, ne dosadno - retardirano. Kao da imaju neke fizicke mane), dizajn svega osim prirode je neverovatno dosadan a borba je tek blago zabavna. Elfovi su vrhunac, izgledaju kao neki sivi alieni sa lose nacrtanim ocima.
Ne mogu da uzivam u ovoj igri. Jednostavno ne mogu. Sve je nekako do pola uradjeno. Ako izvuce mac i trci, lik izgleda kao da se iskenjao u gace. Macevi prolaze kroz vazduh tokom borbe a krv se misteriozno pojavljuje niotkuda. Stalno imam osecaj nekakve cudne inercije, kao da sve klizi par cm dalje ili krace nego sto mislim da bi trebalo. Ne mogu da opisem, ali cak i samo okretanje lika mi stvara neki napor. Animacija je ocajna, kontrole su nezgodne. Kakva god da je prica, kolika god da je sloboda - da bi igra bila dobra, gameplay mora da bude dobar. Gameplay je ono koliko je zabavno igrati samu igru. Gameplay je balans tezine, responsiveness kontrola, osecaj tokom igranja, zaraznost. Ili, kako kaze Blizzardov moto, utisnut na ulazu u njihovu glavnu zgradu - "Gameplay comes first"
Gameplay u Skyrimu je los. Prosto mi nije jasno kako to niko nije primetio. Zar je bitno sto mozemo da pokupimo svaku casu sa svakog bureta u igri, zar je bitno sto imamo milion dijaloga i sto mozemo da idemo gde hocemo - kada je sam gameplay toliko los? Hajde da i zanemarimo ruznjikavu grafiku i nemastovit dizajn - ali gameplay je osnova svake igre, ono sto je specificno za ovu umetnicku disciplinu, ono sto razlikuje igre od filmova, knjiga ili stripova.
Voleo bih da mi fanovi objasne sta je u igri zapravo dobro - osim slobode kretanja i, eventualno, price (koja, ako je i dobra, nije me bas navukla u prvih par minuta kao sto je to slucaj sa drugim igrama - mislim, ono, zmaj se pojavi i pobije par vojnika. Poredite to sa prvih par minuta u Witcher-u i shvaticete koliko je nemastovito). Ako su kontrole lose, osecaj kretanja los, borba losa, grafika losa, likovi losi - da li ima nesto od igrivosti sto je dobro? Cemu sloboda kretanja ako vodi u prosecna iskustva? Nije mi jasno.
Meni je igra totalan fail.
Kapiram, doduse, zasto se nekima svidja. Mislim da je to stvar tipa igraca - Skyrim jako podseca na pen & paper RPG igre poput D&D-a. Tamo je sve prepusteno masti a mogucnosti su neogranicene. Mislim da se igraci Elder Scrollsa vise natripuju u svet nego sto igraju igru. Oni zele sto vecu slobodu, sto veci broj svega (predmeta, likova, dijaloga, mogucnosti) itd. D&D igre se igraju danima i danima, igraci su u stanju da se u najobicnijoj krcmi zadrze tri sesije, prica moze da odluta u nekakvom suludom pravcu, itd. U D&D igrama se bacaju kockice i gleda se u tabele - tamo stvari poput dinamike, igrivosti, atmosfere - ne igraju ulogu. Takve igrace ne zanima kako je zamak u Skyrimu uradjen, njima je samo potrebna informacija "tu postoji zamak". Njih ne interesuje koliko je zabavno koristiti mac ili sekiru, oni samo zele da znaju koliko DMG to oruzije cini i da li je bolje, umesto njega, iskoristiti diplomatiju ili magiju.Bitno im je da ima gomilu svega, na sve strane i da mogu, ako zele, da se tri sata zadrze u nekoj pecini listajuci knjigu na koju su naleteli. Razumem ja to, ali to nije za mene. Medjutim, cak i uprkos svemu ovome, neki tehnicki i umetnicki propusti u igri su nedopustivi za takav naslov. Neke stvari su amaterski uradjene i niko ne moze da me ubedi u suprotno.
