Autor Tema: Fan fiction  (Pročitano 7283 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže GraveSpawn

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 527
Fan fiction
« poslato: 12.04.2012 12:06:34 »
Ovo je mala priča koju sam nažrvljao pre pola godine. Smeštena je u već stvoreni univerzum. Čisto da podelim sa nekim da vidim feedback.

   Ono čega se sećam iz prošlog života je gomila mutnih a opet tako živih slika. Kao kada se probudite iz nekog živopisnog sna koji svake sekunde bledi sve više i više, i koliko god vi pokušavali da ga zadržite on klizi poput radiokativne prašine koja vam curi između prstiju. Ali koliko god sećanja da se rastoče u neprepoznatljivu zbrku bez smisla neke slike su urezane u moj um poput onih predratnih brojeva na teškim vratima Voltova.
   Izgubio sam sve, apstolutno sve, i koliko god da to zvuči morbidno te noći sam umro. Život je iščileo iz mog tela i sve što je ta osoba bila je nestalo. Ta osoba koja je nastanjivala ovo telo je možda imala porodicu ili je možda baš kao i ja sada lutalo ovom pustinjom u potrazi za smislom? A možda je ta osoba bila napast ove oblasti od koga su se krili seljani a majke plašile decu njegovim imenom? Ili je pak bio svetac koji se borio protiv nepravde i donosio nadu u ova bespuća? To nikada neću saznati. Ono čega se sećam iz memorije te osobe jeste mesec. Veliki mesec koji obasjava pustinju i čije okupano lice izgleda tako blizu da da mi ruke nisu vezano, siguran sam, mogao bih da ga dohvatim i poput lopte zafrljačim prema mojim tamničarima. U ustima mi je gruba prljava krpa koja mi usta drži otvorena i izaziva u meni povraćanje ali se uzdržavam da pokažem bilo kakvu neprijatnost. Bale mi se slivaju sa uglova usana ali ništa po tom pitanju ne mogu da uradim. Samo klečim pred ljudima koji su za mene samo seni, aveti.
   Jedna od seni se pretapa u osobu u elegantnom odelu i staje ispred mene. Usta mu se pomeraju ali ja ne čujem nikakav glas. Samo šuštanje u ušima i sopstvene udarce srca, poput revolvera koji udara u prazno. Klak, klak, klak. Reči čoveka u odelu se stapaju sa vetrom i konstantnim udarcima moga srca i stvaraju euforiju u mojoj glavi. Očekujem nešto, ne znam šta, ali svakog trenutka samo što nije ... šta? Kakofonija zvukova gubi mumlanje ljudskog glasa. Sen/čovek vadi neki predmet iz sakoa. I dalje priča dok me mesec još uvek gleda. Kako si stari druže? Pitam nebesko telo. Koliko puta sam spavao pod tvojom zaštitom tamo u pustarama? Koliko puta mi je tvoja svetlost pokazivala put kroz ruševine staroga sveta? Koliko puta sam sedeo kraj vatre i gledao u tvoje kratere i pitao se da li će doći dan kada će me tvoja svetlost ispratiti u neku drugu pustaru, pustaru drugačije vrste koja leži iza ovog života? Ali mesec je i dalje nem za razliku od seni/čoveka koji i dalje priča nerazumljive reči. Prišao je još jedan korak i uz drugog dela sakoa izvadio nešto što je za trenutak odbilo svetlost mog prijatelja na nebu.
   O to je pištolj, pomislih rasejano, i to predivan pištolj. Između nežnih, devojačkih prstiju čoveka/seni vidim obrise žene na dršci pištolja. Ko je ona? Još jedna glupa misao.
    -Ali igra je bila nameštena od početka.
   Razumedoh reči čoveka/seni i tada bljesnu svetlost. Svetlost jača od meseca u pozadini pa čak i Sunca koji čega svoj red za par sati. O taj pištolj će biti moj. Još jedna refleksna misao pre nego što me svetlost obuhvati pa se zatim bez upozorenja pretvori u tamu u deliću sekunde.
   To je sve što mi je osoba koja je živela u ovom telu ostavila. Mnogo kasnije probudiću se u krevetu nekog starog gospodina. I tu će moj novi život početi. Rodio sam se kada mi je metak od 9mm prošao kroz glavu i u isto vreme me lišio života i poklonio mi novi.

Van mreže tamburix

  • Administrator
  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 2595
  • Loo loo loo, I've got some apples, loo loo loo...
    • eemagine
Odg: Fan fiction
« Odgovor #1 poslato: 12.04.2012 13:29:03 »
very nice :)

sad moj newage mode kaze - zar ne mislis da je to zapravo zaista i bilo?

Van mreže ivica

  • Urednik
  • Dominator
  • ****
  • Poruke: 4377
    • The Art of Kendo
Odg: Fan fiction
« Odgovor #2 poslato: 12.04.2012 14:48:06 »
Kako se meni čini - u celini je dobro, ali se dobri delovi kombinuju sa nekim koji su mi suviše melodramatični. Ako već pišeš taj tok-svesti pristup, mislim da nije loše da tu ubacuješ neke prizemne varijante, a ne samo metafizičku kontemplaciju o životu u radiokativnoj pustari.
Tipa: piša mi se/da mu bacim šaku peska u oči/nešto slično.
I poslednja rečenica bi mogla da bude prva, ona je najbolja. A možda da završiš: Svake sekunde, barut u metku će se zapaliti, a zrno širine 9mm završiti porođaj. Ili tako nešto.

U globalu, dobar fanfiction, jasno si se postavio u Fallout New Vegas i sve to.
Movies, films and movies - Watching movies and writing about them

Van mreže GraveSpawn

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 527
Odg: Fan fiction
« Odgovor #3 poslato: 12.04.2012 15:24:33 »
Make it more earthy, slažem se. Mada je ovo bio čist eksperiment kako bi dodao dozu role playing-a u igru.

Van mreže carnifex

  • Sarmofil
  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 3188
  • Sarma prevails
Odg: Fan fiction
« Odgovor #4 poslato: 12.04.2012 23:55:02 »
The end of the world occurred pretty much as we had predicted...
"I've seen things you people wouldn't believe. Attack ships on fire off the shoulder of Orion. I watched C-beams glitter in the dark near the Tannhauser gate. All those moments will be lost in time... like tears in rain... Time to die." Roy Batty, Blade Runner

Van mreže Ivan

  • Urednik
  • Dominator
  • ****
  • Poruke: 8236
    • Ivan's Blog
Odg: Fan fiction
« Odgovor #5 poslato: 13.04.2012 00:46:02 »
Fino pises te bih ti savetovao da se manes fanfikcije i pocnes da pises, em, nonfan fikciju :) Samo moje misljenje, don't kill me! :)
www.madheadgames.com
facebook.com/madheadgames
twitter.com/madheadgames