Autor Tema: Fermijev Paradoks  (Pročitano 1499 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Deadpool

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 3632
  • merc with a mouth
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #15 poslato: 31.12.2018 15:42:31 »
A sa druge strane je rastuće antinaučno raspoloženje, verski fanatizam, pohlepa velikih korporacija, ludilo raznih teorija zavere (pre neki dan sam upoznao real-life flatearthera), krhkost svetske ekonomije i globalne rezerve hrane koje su dovoljne za samo 45 dana.

Van mreže Relja

  • Administrator
  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 15888
  • ALL HAIL MEGATRON!
    • http://www.photontide.org
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #16 poslato: 31.12.2018 16:09:10 »
A sa druge strane je rastuće antinaučno raspoloženje, verski fanatizam, pohlepa velikih korporacija, ludilo raznih teorija zavere (pre neki dan sam upoznao real-life flatearthera), krhkost svetske ekonomije i globalne rezerve hrane koje su dovoljne za samo 45 dana.

Tako je, a to je tu dok god im život dozvoljava da budu razmaženi. Teorije zavere su zanimacija za dokone. Kad postane gusto, sve će to da se promeni (osim pohlepe korporacija, to će da se intenzivira) Ali naravno tada će već biti poprilično kasno da se stvari izmene u roku od jednog života.

Van mreže Deadpool

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 3632
  • merc with a mouth
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #17 poslato: 31.12.2018 16:35:49 »
Lepo je biti optimista.

Van mreže bear

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 4979
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #18 poslato: 01.01.2019 10:41:14 »
Ljudi su ljudi. S obzirom da smo "odradili" dva svetska rata, sve ovo je sitnurija. "U moje vreme se znalo..." je penzionerska romantika :) Razlika je samo u temi - sada nije Elvis i Fake moon landing. A sto se tice fanatizma... Opet, mi smo živeli u sekularno-socijalistickom bubbleu Jugoslavije, svet kao takav nikada nije prestao sa netrpeljivošću, samo je pitanje bilo ko koga tamani i gde. Optimisti ili ne, svet je i dalje danas najbolji od kada je sveta i veka. Što ne znači da je idealan i da ne treba/može bolje, ili da ne možemo da zabrljamo, ali treba da se jako selektivno/proizvoljno gledaju stvari pa da ispadne da je "bilo bolje" na globalnom nivou.

Van mreže Relja

  • Administrator
  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 15888
  • ALL HAIL MEGATRON!
    • http://www.photontide.org
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #19 poslato: 01.01.2019 12:43:06 »
What bear said.

Ali najbitnija je prva rečenica. Ljudi su ljudi. Malo me nervira to "glupi smo, nikako da se opametimo". Većina ljudi nije sposobna da ode na dijetu. Ono... zvuči super jednostavno. Odlučiš da ne jedeš jedno vreme i ne jedeš. Ali već kod prvog iskušenja pokleknu. Ono, bila je čokolada u frižideru, pa da se ne baci. Počeću od ponedeljka. Iz istog razloga se nećemo odreći mesa, termoelektrana, benzina i sl. Mi hoćemo, znamo da treba, ali ne možemo. To što dvoje ili troje od hiljadu njih mogu, ne znači ništa. Bravo za njih. Reagujemo na stvari koje imaju trenutnu posledicu, a sve što nosi posledicu kasnije je manje bitno. Da ne govorimo o stvarima čije će posledice snositi sledeće generacije. Jednostavno ne možemo drugačije da funkcionišemo.

Van mreže bear

  • Dominator
  • *****
  • Poruke: 4979
Odg: Fermijev Paradoks
« Odgovor #20 poslato: 01.01.2019 22:28:29 »
I, mozda paradoksalno, evolutivna prednost covecanstva do sada (ne racunajuci alate) nije bilo "opamecivanje" odnosno izbegavanje gresaka, vec sposobnost oporavka od istih (pa makar u nekoj narednoj generaciji). Jesu li te greske rezultat nebrige, ljudske gluposti TM ili jednostavnog neznanja je maltene nebitno. We're born to f*ck up and move on - ne postoji dzaba izreka "ljudski je gresiti".

Primera radi, "opamecivanje" je u srednjem veku znacilo "da svi postanu pravi bezgresni vernici sa adekvatnom kolicinom molitve", jer je naravno izvor svih problema "greh" i nedovoljna vera u neko Bozanstvo. Isto tako siguran sam da ce biti brdo danasnjih "da smo pametni, svi bi radili to i to…" stvari koje ce za 500 godina biti smesne, jer su (tadasnjim merilima i nivoom znanja) tako ocigledno pogresne.

Nasa sposobnost da eksperimentisemo sa neobuzdanom gluposcu je stoga izgleda neophodna da se izbavimo iz lokalnih minimuma "ultimatnih istina". Primera radi, da smo pametni i "zivimo u harmoniji sa prirodom", bez invazivnih tehnologija ne bi bila neka prednost ako bi nas sprecila da se odlepimo za Zemlje, jer bi onda zapravo samo cekali taj planetkiller asteroid sa pocetka thread-a (alien ili prirodan, nebitno), i jednostavno nestali sa ostatnom zivota na planeti.