Ko je vredniji naše žalost, ko više zaslužuje bolnije lamentacije?
Za mene lično, ta dilema ne postoji – prosto, ja ne mogu da žalim ljude koje ne poznajem lično, ili se bar nalaze u mojoj ”majmunskoj sferi”. Mogu da prihvatim na racionalnom planu šta njihova smrt znači, empatija mi dozvoljava da shvatim šta osećaju oni koji su im bili bliski, i, ukoliko je u pitanju globalno značajna osoba, šta će njihov nestanak predstavljati u polju u kom su bili aktivni.

Nisam žalio kada je umrla Ejmi Vajnhaus, nisam žalio odlazak Džobsa.

Da li mi je drago zbog njegove smrti? Naravno da nije. Ali ne mogu reći da smatram da će me na bilo koji način pogoditi. Ja koristim Anycool telefon i to je nešto najbliže što imam sa Apple proizvodima.

Sa druge strane, ”Apple aficionados” poglasili su svetski dan žalosti, na iritaciju onih koji se ne osećaju isto, ili dovode u pitanje mesijansku ulogu Stiva Džobsa (sebe ne računam ni u jednu od te dve grupe). Flame wars izbili su lakše od pakistanskih graničnih sukoba, i počela je autopsija života Džobsa – koliko je bio inovatr, koliko vizionar, koliko biznismen, koliko je uticao na svet i zašto posle njega ništa neće biti isto.

Potpuno je neosnovano dovoditi u pitanje njegovu relevantnost: Apple je više puta u svojoj istoriji donosio potpune game-changer promene u svom polju delatnosti. Harizma, sposobnost i inteligencija Stiva Džobsa bili su ključni faktori, na jedna ili drugi način, u ovim potezima. Međutim, sve nakon toga ostaje otvoreno za debatu: da li je iPhone pretvorio svet u futurističu utopiju gde ćemo svi uskoro nositi srebrne kombinezone ili je to samo telefon koji je odlično brendiran i promovisan? Ja naginjem drugoj opciji, ali možda će tek istorijska distanca pokazati značaj (ili manjak istog) Apple proizvoda početkom 21. veka. Mišljenja su jaka, a stavovi pri tome emotivno obojeni. Dobar recept za loše rasprave.

Ipak, cinik u meni ne može da se odvoji od činjenice da je Džob, čak i u svom finalnom delu, pokazao talenat za promociju – količina informacija posvećenih opraštanju od njega, i indirektno, promociji kompanije koju je stvorio, jeste, blago rečeno, spektakularna. Ne znam koliko je bio inovator i tehnološki genije, ali, u svetu gde puno ljudi sebi daje titulu ”marketing guru”, on je to, bez dileme, zaista i bio, a smrt se može posmatrati kao njegov poslednji, snažan promo-potez.
Naravno, ovim nikako ne sugerišem domaćim marketing guruima da moraju da umru da bi dobili rezultate.

Na kraju, nameće mi se jedno pitanje: kada jednog dana umre Bil Gejts, da li će dobiti isti tretman kao Stiv? Sumnjam.
Ali isto tako, niko nikada nije gađao Džobsa pitom u lice. Neki su možda želeli, ali su se verovatno plašili da bi ih nakon tog atentatorskog čina razjarena masa Apple vojnika linčovala na licu mesta.

Zato, hvala ti Stive, gde god (i ako uopšte negde) sada bio. Definitivno si nam dao nešto. Samo da još dođemo do zaključka šta je to tačno bilo.