Kako prenosi portal Art-Anima, ovaj kratki roman donosi distopijsku priču smeštenu u daleku budućnost i najmnogoljudniji grad Alatavil, kojim vekovima unazad neprikosnoveno vlada hrišćanska crkva.

Prenaseljenost klonovima čija je svrha da produže život odavno umrlih jedinki; stalna pretnja od bolesti tokom koje ljudi svojevoljno umiru od smeha nakon što ih prethodno savlada krvoločno ludilo; tekstovi koji se ubrizgavaju u oči i služe kao vrsta halucinogenog tripa – samo su neke od uobičajenih pojava u ovom svetu sutrašnjice.

Istražujući slučaj slaboumnog zatvorenika optuženog za ubistvo izvesnog klerikalca, jedan od najvećih vladinih policijskih krvnika, Emil Pulkrabek, neočekivano upada u psihičku krizu koja mu pomaže da sagleda okolinu onakvu kakva zbilja i jeste, kao i da napokon uvidi svoje realno mesto u njoj.

Istovremeno pronalazi dovoljno jak smisao i volju da krene direktno na sistem ne bi li svetu obznanio zaveru porođenu u najvišim ešalonima vlasti, koja inače konstantno radi na tome da se poigrava sa medijskim manipulacijama ionako labilnog alatavilskog življa.

Prema rečima samog autora, “Istorija ljubavi među mikrobima” se može opisati i kao maskarada krajnje ogorčenosti – ali ne protiv Boga, koliko protiv institucija vlasti – u formi distopije, koja se na mnogo načina može tretirati i kao utopija. U njoj navodno uljuljkujući i bezbrižni teološki sistem treba da stoji namesto političkog, iako je itekako jasno da primarna vlast, kao i uvek, leži u rukama prevashodno ekonomski-nastrojene administracije.

U vidu satire nasleđene od starih majstora SF žanra poput Alfreda Bestera, Kornbluta/Pola, Vilijema Tena, a docnije Kingslija Ejmisa, Džona Sladeka i Barija N. Malzberga, ovaj kratki roman naročito će imponovati ljubiteljima uvrnute i imaginativne proze.