Sa prolaskom svake godine, situacija na vrhu Mount Everesta postaje sve kritičnija. Duga i topla leta tope sve više i više leda koji je ključan za penjanje do vrha ovog džina, a kratke i sve hladnije zime ne uspevaju da nadoknade izgubljeni led. Ova novonastala situacija će uskoro naterati alpiniste da koriste sve više i više “kamenih” sekcija da bi se penjali do vrha, što donosi znatno više komplikacija u odnosu na penjanje preko prefektno zamrznutih ledenih zidova. Nepalski penjač Apa Sherpa koji je rekordnih 21 put pomogao raznim internacionalnim aplinistima da se popnu do vrha Mount Everesta je ubeđen da ako se trend otopljavanja nastavi, penjanje na vrh za par godina neće biti moguće.

U prethodne dve decenije, glečeri na vrhu planine su se smanjili za neverovatnih 21 posto, enormno povećavajući nivoe vode u podnožnim glacijernim jezerima koja bi uskoro mogla ugroziti naseljene zone u dnu planine. Mnogi naučnici smatraju da se i sam vrh planine dosta spustio zbog ovog otopljavanja, što predstavlja jednu od bolnih tačaka u dugogodišnjem sukobu između Kine i Nepala. Merenje tačne visine planine predstavlja veoma komplikovan proces pošto Nepal i Kina drukčije definišu vrh – Nepal traži vrh snežnog pokrivača a Kina hoće informacije o vrhu kamene formacije. Da stvari budu zanimljivije, obe ta vrha su u konstantnom ppkretu. Ledeni pokrivač se drastično menja iz godine u godinu, a veoma mlad planinski venac Himalaja koji je nastao pomeranjem Indijske tektonske ploče u Azijski i danas brzim tempom raste u visinu (trenutno predviđeni tempo je 4-6 milimetara godišnje). Poslednje merenje koja je napravljeno pomoću GPS-a 1999. godine je dalo očitavanje od 8850 metara, a u sledećih par godina će se izvršiti nova merenja.

Na slici gore je priazan Apa Sherpa, uslikan na svom 19. penjanju na vrh Himalaja.