Robe?! Hej, Robe! Rob? Gde idemo, Robe? Ne, nemoj to činiti, Robe!

Ako sam nešto naučio iz filma KLOVERFILD, to je ime glavnog muškog lika. Zove se Rob, iako nisam siguran da li je to skraćeno od Robert.

Scena: Svi se dobro zabavljaju na rođendanskoj žurci, ili bar pokušavaju da izgledaju tako, budući da je većina glumaca solidno drvena i/ili se previše trudi (osim Lizi Kaplan) kada nepoznato morsko/svemirsko/naučno-fantastično čudovište počne da uništava grad.
O-o, izgleda neće biti vremena da se duvaju svećice, već će morati da se spašavaju životi.
I to je ono što akteri ovog filma rade tokom narednih 60 minuta, iako ne previše uspešno.

Pa, u čemu je caka? Na stranu iritantno dozivanje Roba, ovo smo videli zilion puta.
Cela priča o njihovim neočekivanim mukama ispričana je kroz jedan kamkoder koji grupa nosi. Veći deo filma jedan od muških likova snima sve, ali u pojedinim segmentima kamera ispada, prebacuje se na stare snimke, ili je samo ostavljena na pod dok ostatak bande diže probijenu devojku sa pola metra špicaste armature.

Slika se trese, stvari ispadaju iz kadra, sočivo se prlja, kamera ima problema sa fokusom; drugim rečima, pojavljuju se svi problemi koji bi stvarno postojali u sličnoj situaciji. To čini film dosta napornim za gledanje, ali ujedno daje dozu autentičnosti.

Međutim, film dosta prljavo igra na druge dve karte – napadi septembra 11. i Džej Džej Abramsa.

Prvi faktor je paranoja i fizička reakcija straha kod većine građana SAD pri podsećanju na pomenute napade. To upada u kategoriju jeftinih fora. Umetnost koja imitira život, ali viđen kroz kroz sočivo CNN i FOX News kanala.

Abrams, čovek odgovoran za seriju LOST, jeste majstor jeftinih fora. Kao i u seriji, mi dobijamo jako malo u film, osim impulsa da nastavimo sa gledanjem. Naravno, na kraju takođe ne dobijamo ništa, ali se to pokriva guranjem granica žanra horor-trilera kroz koje smo navodno sprovedeni tokom gledanja ovog ostvarenja.
Nisam ni malo ubeđen.

CLOVERFIELD jeste eksperiment, ali filmskog stvaralaštva, već primarno filmske produkcije.
Pitanje koje su postavili producenti sami sebi bilo je: da li možemo da zaradimo na filmu koji nema stvarni scenarijo i snimljen je pomoću kamere iz super-marketa? Proizvod je pratila nezapamćena kampanja virusnog marketinga, a rezultat se broji u desetinama miliona.

Ne može se osporiti činjenica da je ovaj film zaista veoma inovativan. Na žalost, inovativnost nije zagrebala dublje od igranja sa kamkoderom u praznih 74 minuta.

Ukoliko želite da pročitate još recenzija, ili se prosto informišete o filmskom TV programu na prijemniku blizu vas, bacite pogled na autorov blog TV program i film.