Veliki broj čitalaca i čitateljki ovih redova zna da je Plutonu pre par godina oduzet status planete. Međutim, manji broj ljudi zna razloge za to. Svi ti razlozi, a ima ih više, imaju vezu sa definicijom planete. Ali krenimo od početka.

1801. godine otkriven je Ceres, objekat između Marsa i Jupitera koji je u početnoj euforiji momentalno dobio status planete. Međutim, ispostavilo se da je Ceres znatno manji od ostalih planeta i počela su da se postavljaju pitanja. Kada je 1802. druge otkriven još jedan objekat, Palas, u istoj oblasti između Jupitera i Marsa, pa nedugo zatim još nekoliko objekata u istoj toj oblasti, Ceresu je oduzet status planete, i on je, zajedno sa ostalim objektima preimenovan u asteroide, termin koji je tada skovao čuveni astronom Vilijem Heršel.

Nedugo posle tih dešavanja, astronomi su uočili anomaliju u Uranovoj orbiti, i zaključili da nju mora da izaziva do tada nepoznata planeta iza Urana. Kada su stavili sve to na papir, izračunali su poziciju na kojoj bi ona trebalo da se nalazi na osnovu njenog gravitacionog uticaja na Uran. Kada su okrenuli teleskope ka toj lokaciji na nebu otkrili su bez ikakve sumnje novu planetu, Neptun.
Bio je to veliki trijumf nebeske mehanike i nauke uopšte.

Međutim, nesto kasnije nakon nekih dodatnih proračuna, naizgled se ispostavilo da Neptun ne objašnjava u potpunosti odstupanje u Uranovoj orbiti. Drugim rečima, odstupanje od teorijskih predviđanja, iako vidno manje i dalje je postojalo. Ovo je nagnalo neke astronome da pretpostave da iza Neptuna postoji još jedna planeta, koja svojim gravitacionim dejstvom utiče na kretanje Urana; planeta X, kako su je tada nazvali.

Persival Lovel, danas poznat i po čuvenim kanalima na Marsu, bio je posebno zaintrigiran ovim, i on je na osnovu orbitalnih odstupanja Urana sračunao potrebnu masu planete X, kao i njenu orbitu, slično kao u prethodnom slučaju sa Neptunom. Međutim Lovelu i ostalim astronomima nije polazilo za rukom da je detektuju. Nakon Lovelove smrti, Klajd Tombo, do tada astronom-amater, dobija ponudu za posao u opservatoriji koju je Lovel izgradio, koju prihvata. I upravo je u toj opservatoriji, na poziciji koju je Lovel izračunao, Tombo je 1930. uspeo da otkrije do tada neuhvatljivu planetu X.

Planeti je dodeljeno ime Pluton (ime je predložila jedanaestogodišja devojčica Veneta Barnej) po bogu podzemlja, bratu Jupitera i Neptuna, koji je imao mogućnost da sebe učini nevidljivim. Ime Pluton počinje sa PL i na taj način je i odana počast Persivalu Lovelu. Ispostavilo se kasnije da je otkriće Plutona ipak bilo sasvim slučajno. Naime, astronomi su pretpostavili pogešnu masu Neptuna. Sa njegovom pravom masom, koju danas znamo, druge anomalije u Uranovoj orbiti uopšte nema. Danas znamo i pravu masu Plutona, i ona je toliko manja od one koju su Lovel i ostali pretpostavili, da uopšte ne može merljivo da utiče na kretanje Urana. Dakle, Pluton se slučajno našao na pravom mestu u pravom trenutku, i bio otkriven.

Otkrivanje prave Plutonove mase je počelo da izaziva sumnju kod nekih astronoma u to da li Pluton zaslužuje da nosi titulu planete. Njegova mala masa (koja je sedam puta manja od mase Meseca) nije bila jedini trn u oku astronoma. Ostalih osam planeta se okreću oko Sunca u istoj ravni, koja se naziva ekliptika. Plutonova orbita je nagnuta u odnosu ekliptiku za 17 stepeni. Slika ispod ilustruje kako to izgleda.

Sa slike se vidi da je Plutonova orbita i izuzetno ekscentrična, za razliku od orbita ostalih planeta, koje su gotovo kružne. Pluton kada je najbliži Suncu udaljen je 29 astronomskih jedinica od Sunca (astronomska jedinica, a.u, predstavlja udaljenost Zemlje od Sunca, 150.000.000 km), a kada je najdalji od Sunca, od njega je udaljen 49 a.u.

Zatim, Pluton je jedina planeta čija orbita preseca orbitu druge planete. Kao što se sa gornje slike vidi, Plutonova orbita preseca Neptunovu, i on je u određenim delovima svoje orbite bliži Suncu od Neptuna. I konačno, Pluton narušava finu simetriju u Sunčevom sistemu, gde imamo četri unutrašnje kamene planete, i četri spoljašnja gasovita džina. Sve ovo pokazuje da Pluton ima mnogo više sličnosti sa asteroidima nego sa ostalim planetama.

Pedesetih godina prošlog veka počele su da se rađaju hipoteze o postojanju pojasa malih tela iza Neptuna, kojima bi, u stvari, Pluton trebao da pripada. Dakle, pojas sličan asteroidnom pojasu. Jedan od prvih ljudi koji su predložili postojanje tog hipotetičkog pojasa bio je Gerard Kajper, po kome je ovaj pojas dobio i ime, Kajperov pojas. Kajperov pojas je, između ostalog, predlagan i kao rešenje problema porekla kratkoperiodičnih kometa.

Međutim, sve do početka devedesetih godina njegovo postojanje je bilo hipotetičko.

Ali 1992. otkriven je prvi objekat iz Kajperovog pojasa, i ubrzo su počela da padaju otrkića novih objekata, koji su sve više i više počeli da se približavaju dimenzijama Plutona. Uočavate sličost sa Ceresom i asteroidnim pojasom? Možemo slobodno da pretpostavimo, da Pluton nije slučajno otkriven 30-tih godina prošlog veka, već devedesetih godina prošlog, ili početkom ovog veka, on ne bi ni dobio status planete. Kap koja je prelila čašu bila je otkriće Erisa, objekta iz Kajperovog pojasa koji je veći od Plutona. Tada je postalo jasno, ili je Eris planeta, a sa njim i ostali veći članovi Kajperovog pojasa, ili ni Pluton ni Eris nisu planete.

Sa tom kostatacijom vraćamo se polako na početno pitanje definicije planete, a ostatak misterije o ubistvu Plutonovog statusa čitajte u sledećem delu članka, tojest ”Ko je ubio Plutona – Deo 2.”