Ako bismo planetu definisali kao ”svako telo koje primarno kruži oko Sunca, i koje je dovoljno masivno da ga sopstvena gravitacija uobličava u sferni oblik”, imali bi smo sledeću situaciju – pored dotadašnjih devet planeta, za planete bi se kvalifikovalo još desetak- petnaestak objekata iz Kajperovog i asteroidnog pojasa, s mogućnošću da se taj broj novim otkrićima, u najmanju ruku, udvostruči. Sa solarnim sistemom koji sadrži četrdesetak i više planeta prilično bi se obesmislio značaj ovih glavnih osam.

Tako da su astronomi pribegli suprotnom rešenju. Na žalost (ili na sreću, zavisi iz kog ugla gledate na sve ovo) celoj ovoj buki koja se podigla oko Plutona tu nije kraj. Naime predložena nova definicija je šupljikava, a način na koji je ona usvojena je veoma kontroverzan, a samo ime koje su dobili novi objekti, patuljaste planete, je zbunjujući. Evo o čemu se radi, na generalnom zasedanju Međunarodne Astronomske Unije (M.A.U.) 2006 godine u Pragu usvojena je sledeća definicija planete

Planeta je telo koje:

– orbitira oko Sunca
– ima toliku masu da je u stanju da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila čvrstog tela tako da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži i poprima (približno) okrugao oblik
– koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite.

Dakle, prema ovoj definiciji Pluton, Ceres, Eris ne spadaju u planete jer nisu rasčistili okolinu duž svoje orbite, već spadaju u patuljaste planete. Na istom zasedanju M.A.U. usvojena je definicija patuljaste planete.

Prema njoj, patuljasta planeta je nebesko telo koje:

– se nalazi u orbiti oko Sunca
– ima toliku masu da je u stanju da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila čvrstog tela tako da se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži i poprima (približno) okrugao oblik,
– nije raščistilo okolinu duž svoje orbite
– nije satelit.

Prema ovoj definiciji, za sada su pored Ceresa, Plutona i Erisa status patuljaste planete stekli i Haumea i Makemake, oba objekta iz Kajperovog pojasa. Na wikipediji se može naći lista od 73 kandidata za status Patuljaste planete, među kojima su najpoznatiji 4Vesta iz asteroidnog pojasa, i Sedna iz Kajperovog pojasa. Tako da u skorijoj budućnosti možemo očekivati dopunu ove liste.

Ostali objekti, koji nisu sateliti, i koji ne potpadaju u jednu od ove dve kategorije su deklarisani kao mala tela sunčevog sistema.

Prvi problem oko gornje definicije planete je u poslednjem članu ”telo koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite”. Zemlja nije raščistila okolinu duž svoje orbite. Na Zemljinoj orbiti oko Sunca se nalaze tzv. ”near-earth asteroids”, tako da po ovoj definiciji Zemlja, strogo tehnički gledano, ne spada u planete. U jednom delu Jupiterove orbite nalazi se grupa asteroida koji kruže oko Sunca, takozvani Trojanci, koje je Jupiter gravitaciono zarobio u toj orbiti. Neptun na svojoj orbiti ima Plutona, tako da ni on ne zadovoljava definiciju. Aleks Filipenko, astronom sa Berklija, predlaže sledeće rešenje: umesto ”telo koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite” da se upotrebi ”telo koje je dinamički dominantno duž svoje orbite”.

Drugi problem je što definicija ne pravi jasnu razliku između planeta i Braon patuljka, tipa zvezda suviše male mase da bi održavale kontinualnu fuziju vodonika u jezgru.

I treći problem definicije je sa ovim delom ”orbitira oko Sunca”, opet strogo tehnički gledano, ovakva definicija ne obuhvata van-solarne planete koje se danas otkrivaju punom parom.

Problem sa patuljastim planetama je sam njihov naziv, koji često zbunjuje ne-astronome. Ljudi često pomisle da se tu radi o malim planetama, a ne o sasvim drugoj klasi objekata. Isak Asimov je svojevremeno predložio naziv Mezo-planete, za objekte manje od Merkura, koji bi se sasvim lepo uklopio u ovu priču.

I konačno, nastala je prava kontroverza oko samog usvajanja ove definicije. Na tom zasedanju M.A.U. u Pragu koje je trajalo 10 dana prisustvovalo je oko 3000 astronoma, što predstavlja okvirno trećinu M.A.U. Međutim, samo glasanje se zbog problema oko formulisanja definicije, održalo poslednjeg dana kada je većina astronoma već napustila Prag, tako da je definiciju usvojila većina od svega oko 400 astronoma. Zbog svih ovih gore navedenih problema možemo očekivati nove revizije definicije planeta u budućnosti.

Svi navedeni problemi na stranu, sve ovo je generalno pozitivna stvar. Ljudsko znanje raste sa vremenom, i shodno tome, raznorazne klasifikacije, i definicije treba da se dopunjuju i menjaju u skladu sa novim saznanjima. To je u osnovi i cela poenta istraživanja, da se otkrije novo i da se proveri da li je staro ispravno.

Za kraj ostaje samo da se odgovori na pitanje iz naslova, ko je u stvari ubio Plutona? Ako bi morali da prst uperimo u jednog čoveka, onda je to Majkl Braun astronom sa Kalteka, čovek koji je otkrio Eris (kao i većinu ostalih objekata iz Kajperovog pojasa), i koji je jedan od najvećih zagovornika oduzimanja statusa planete Plutonu.

Tako da, ako hoćete da pišete hate-mail, sad znate na koju adresu istu da pošaljete.