Suludo pametni ljudi predložili su izgradnju nuklearnog sata koji bi izgubio jednu desetinu sekunde tokom 14 milijardi godina. Šta je još staro 14 milijardi godina? Naš univerzum.

Atomski satovi mere vreme po broju oscilacija koje uradi jedan atom. Nažalost, ova merenja su podložna raznim magnetnim uticajima i atomski sat kasni 4 sekundi godišnje. Predloženi nuklearni časovnik bi merio oscilacije neutrona koji nisu podvodljivi vibracijama i elektromagnetnim silama. Atom Toriuma bi se aktivirao pod ultraljubičastim laserom kako bi kako bi se merilo vreme oscilacija njegovih neutrona. Naravno, ovaj sistem bi trebao da bude hlađen do tek nešto iznad apsolutne nule.

Iako teorijski zvuči izvodljivo, kao i da se tehnički takav sat može napraviti, i dalje je nepoznato pri kojoj frekvenciji ultraljubičasti zraci aktiviraju atome Torijuma, onako baš kako valja.

Istraživački rad na ovu temu će izaći u predstojećem broju Physical Review Letters.

Milana Jovanovića možete da čitate i na Xbox Republika portalu.