Nikada, međutim, nije bežao iz svemirskog zatvora, što čini Snou, glavni lik filma “Lock Out”. Njega tumači sjajni, i neverovatno fleksibilni Gaj Pirs (to smo naučili u “Prisili, kraljici pustinje”, a utvrdili nakon filma “Memento”), i pruža gledaocima klasičnog antiheroja – neodmeren, opasan, sarkastičan, ali sa sopstvenim, internim kodeksom dobra i zla.

Ovaj film je dobio pažnju iz dva razloga: prvi je produkcija Luka Besona koja je iza njega stala (i snimanja u Srbiji, uz neke domaće glumce sporednih uloga), i glavnog lika. Ipak, samo je prvi opravdao očekivanja.
Beson mu je pružio svoje ime, ali je uskratio maštu, posebno na planu scenografije i efekata, koji su prilično obični i nekako ne pripadaju decenijama u budućnosti. Šatlovi su šatlovi, zatvor je zatvor, svemirske puške izgledaju kao obične puške, a odeća policajaca kao da je pozajmljena od naših čuvara reda i zakona. Ništa nije katastrofalno loše, ali sve pomalo ubija kompletan užitak.

Uz to, film, iako je sasvim solidna akcija, podbacio je pomalo na planu dinamike, i pružio spor početak, zanimljiv centralni deo, ali i veoma odsečan, neadekvatan kraj bez preko potrebne tenzije i poslednjeg obračuna, koji ovakvi filmovi, iako su kliše, prosto traže. Uz odličnog Pirsa, Megi Grejs, koja tumači ćerku predsednika SAD koja se nađe usred pobune na svemirskom zatvoru i postaje talac, deluje užasno ravno i zatečeno; izbor bolje glavne glumice bi verovatno malo popravio utisak.

Međutim, šta se može očekivati od filma u kom glavni lik odlazi na zatvor-svemirsku stanicu gde bi trebalo da spasi ćerku najmoćnijeg čoveka sveta iz šaka poludelih kriminalaca? Akcija, upečatljive, nerealne likove, malo smeha, i dobru zabavu. “Lock Out” daje sve ovo, ali sve pruža u skromnim količinama, pa samim tim, imamo za rezultat prilično skroman film, prema kom oba filma Snejka i dalje deluju mnogo, mnogo bolje.