Igra MAX PAYNE 2: THE FALL OF MAX PAYNE je naslov koji sam ovako zapamtio. Iako se sećam da je posedovao ubedljivu priču, dobar dizajn nivoa i druge snažne elemente, akcija je ostavila najjači utisak na mene.

Sasvim neočekivano, ekranizacija ove franšize pristupila je drugačije mračnom panduru Maks Pejnu i njegovoj želji za osvetom smrti svoje porodice.
Jedino što je u potpunosti preuzeto iz igre jeste atmosfera: većina radnje se odvija na noćnim ulicama, skladištima i zgradama sa suvim, veštačkim osvetljenjem, ili u oronulim stanovima, napuštenim dokovima, laboratorijama narkotika i salonima tetovaže koji sjaje u bolesnim tonovima kobaltno plave i zelene.
Dnevne sekvence snimljene su pod oblačnim nebom sa kog dolazi ledena kiša, kao i sneg, ali čija belina nikada ne prekriva sive ulice.

Neo-noar pečat na ovom delu ne može se promašiti.
Jasno, MAX PAYNE nikako ne može da se poredi sa filmovima poput SE7EN ili BRICK, ali vizuelno, posebno na planu fotografije i dizajna svetla, ova ostvarenja nisu daleko. Pored mračne atmosfere, film nosi i snažan uticaj nadrealnog i psihotičnog – okosnica priče je misterizne droga Valkira, čiji korisnici vide crna krila i senke koje se prelivaju niz zidove i tavanice.

Da bi ovo ostvarili, režiser se odlučio za kompjuterski generisane efekte; na sreću, time nisu ništa narušili, već su uspeli da prodube celokupan osećaj jeze, kao i nepraštajuću mržnju Maksa koji prolazi kroz sve što mu stoji na putu do istine.

Za mnoge, odnos akcionih i triler/misterija elemenata bio je kamen spoticanja. MAX PAYNE jeste akcija, ali sa veoma malo prepucavanja i gotovo nimalo krvoprolića. Bullet time koji je proslavio igru pojavljuje se u jednoj jedinoj sekvenci, a većinu filma popunjava Maksova istraga i traganje za vezama između narko-dilera, starih kriminalaca, policije i farmakološke kompanije.

Teza jeste da fanovi igre nisu dobili krljačinu koju su želeli, a svi ostali nisu dobili triler koji bi imao dovoljno težine kao samostalno delo. Slažem se sa prvim delom, ali mislim da je MAX PAYNE film koji pogađa drugu metu, a da publici nije potrebno posebno znanje o svetu u kojoj se odvija igra.