Ukoliko imate volje. A čovek po imenu Geret Edvards je iste imao na lopate.

Zamislite scenu: režiser, koji je ujedno scenarista, u kombiju sa još šest ljudi putuje po centralnoj Americi i SAD, snimajući samo sa dvoje profesionalnih glumaca. Sve lokacije su stvarne, svo svetlo prirodno. Drugi glumci su amateri, ljudi koji su se zatekli na mestima snimanja i pristali da učestvuju u filmu.
Zvuči kao divna, letnja avantura, ali zapravo, ovako je nastao film po imenu MONSTERS.

U njemu, Samanta, ćerka medijskog magnanta, i Endru, fotograf, putuju kroz severni Meksiko sa namerom da pređu u Sjedinjene države. Problem je što je šest godina ranije iznad istog regiona svemirska sonda koja je nosila uzorke vanzemaljskog života eksplodirala i raspršila se po džungli. Ista teritorija je stavljena pod karantin, a u njoj lutaju stovrenja veličine višespratnica.

Radnja ovog filma nije ključna – ne očekujte akciju, jer ovo nije WAR OF THE WORLDS. Umesto nje, Edvards nam daje nešto mnogo bolje: viziju sveta gde se ono užasno dogodilo, ali se život nastavio.
Film je predivno snimljen, i publici odlično prenosi osećanja glavnih likova, bez potrebe da previše verbalizuje ili podvlači. Ukoliko tražite, u zapletu možete naći i osvrte na američku imigracionu politiku i famozni rat na narkotike. Međutim, za mene, MONSTERS indirektno postavlja veliko pitanje o samom čovečanstvu, a ono glasi, bar po mom tumačenju: da li mi postajemo prava čudovišta kada se divljački borimo da sačuvamo stvari u istom stanju, iako smo svesni da je promena jedina konstanta?

Pre nekoliko godina, o procesu koji se može nazvati oslobađanje žanrovskog filma samo se govorilo. Danas, imamo gotove rezultate, a MONSTERS je bez sumnje, jedna od uspešnih priča.

Ova film je napravljen za pola miliona dolara, ali vredi nemerljivo više.