U pustoj, sterilnoj bazi, njegov jedini prijatelj je Gerti, kompjuter sa umirujućim glasom Kevina Spejsija. Sem i Gerti zajedno nadgledaju ogromne, automatizovane kopače koji krstare po bespućima mesečevog tla. Jedini ljudi sa kojima komunicira su njegovi poslodavci i porodica, ali isključivo preko snimljenih video poruka. Svega dve nedelje pre isteka Semovog ugovora, jedan od kopača prijavljuje problem, a Sem napušta bazu kako bi proverio o čemu se radi.

Iako je ovo početak zapleta filma, njegova divna atmosfera obavija gledaoca u prvim minutima. U svetu Sema Bela, unutrašnjost je topla, krem-bela, i prijatno osvetljena. Spoljašnjost je hladna, ogromna i pusta. Obe su, međutim, tihe i usamljene, baš kao i sam Sem. Lako je ući u njegove svemirske cipele, budući da on nije heroj, veliki naučnik ili kosmički marinac. Sem je običan šljaker na neobičnom poslu, željan supruge i ćerke, koje su ostale na Zemlji. Takvog lika Sem Rokvel prikazuje zaista fenomenalno; još od filmova MATCHSTICK MEN i ISPOVESTI OPASNOG UMA mislim samo sjajne stvari o ovom čoveku, ali MOON pokazuje šta je sve u stanju da pruži.

U današnjem miljeu slabe ponude ne-akcione/horor naučne fantastike nije teško biti dobar, ali MOON donosi jako ostvarenje bez obzira za nejaku konkurenciju. Čak i odlični SUNSHINE nije uspeo da na kraju odoli zapletima koje traži prosečni gledaoc – MOON, sa druge strane, od početka do kraja bira da se bavi drugačijim ljudskim stanjima – identitetom, izolacijom i najviše od svega, tugom.

Možda je ta poslednja emocija ona koja najviše dominira u filmu, tačnije tuga za prošlim vremenima, kako za Sema lično, tako i za celo čovečanstvo. Kroz zaplet i atmosferu koje su neraskidivo povezane, MOON istražuje pitanje čovek-svemir na način koji je manje-više zaboravljen u današnjici; ne kao sukob iz kog neko mora da izađe kao pobednik, već kao novo stanje stvari koje zahteva neki novi balans.

Na pamet mi pada poređenje sa filmom DISTRICT 9. Iako je ovaj film iz petnih žila pokušao da prezentuje introspekciju ljudskog stanja i za mene savršeno podbacio na tom polju, MOON daje samo jednostavnu priču o čoveku u svemiru. Ali, baš kao i poznato radio-ogledalo koje su astronauti davno ostavili na površinih Meseca, iritirajući tako do besvesti teoretičare zavere sletanja, to je priča u kojoj možemo jasno da se ogledamo.

Ukoliko želite da pročitate još recenzija bacite pogled na autorov blog TV Program i Film.