Ovih dana Ruski naučnici na Antartiku će doživeti trenutak koji kao da je savršeno prenet iz scenarija nekog Američkog filma – okruženi hladnoćom koja dostiže -100 stepeni celzijusa, oni će posle 20 godina mukotrpnog rada najzad doći do gornje ivice jezera koje je zarobljeno ispod leda na dubini od skoro 4 kilometra! Ovaj događaj će svakako predstavljati jedan od najvećih dostignuća Ruskog naučnog kompleksa Vostok (slike) koji je na udaljenom južnom kontinentu osnovan pre 50-tak godina.

(Na slici levo je prikazan restoran “Pingvin” u baznom kampu Мирный, za koga verujemo da ima najveći asortiman votki na Antartiku.)

Dolazak do ovako izolovanog vodenog ekosistema predstavlja pravi sveti gral za mnoge biologe i astrobiologe koji žele da saznaju kako se život razvijao u ovim stvarno nesvakidašnjim uslovima – 20 miliona godina stabilnom tečnom vodenom ekosistemu bez uticaja sunčeve svetlosti. Informacije da ovakva podzemna jezera  postoje su prvi put pronađena početom 90-tih godina prošlog veka (trenutno se smatra da ih ima oko 140), a po tvrdnjama naučnika ona su se formirala još u dobu kada su Antartik i Australija još bili spojeni jedan sa drugim u mnogo toplijim severnijim vodama. Voda u jezerima ispod Antartika se zagreva toplinom koju zrači kora naše planete.

Istraživač John Priscu sa univerziteta Montana State koji je godinama sarađivao sa Ruskim “Vostok” timom je rekao da nalazi sa ove bušotine mogu predstavljati “veoma važan momenat za ceo svet nauke i istraživača“, koji do pre 20 godina nisu ni znali da ovakve oaze vode postoje ispod leda. “Ako sve prođe kako treba“, nastavio je profesor Prisco, “ovo monumentalno otkriće će značiti početak novog doba ka razumevanju kako funkcionišu podzemni vodeni sistemi ne samo na našoj planeti nego i na raznim ledenim mesecima i planetama u našem solarnom sistemu.” Podsetimo, Jupiterov mesec Evropa i Saturnov mesec Esceladus obadvoje imaju velike naslage vode koje su ispod površine zagrejane pomoću gravitacionih plimskih sila, a naš komšija Mars na južnoj hemisferi krije slani podzemni permafrost koji se u letnjim mesecima topi i teče na površini.

Naučnici u Americi još uvek nisu sigurni kada će tačno Rusi doći do gornje ivice jezera. U poslednjem kontaktu sa  John Priscu-om, oni su javili da su stigli do samo 12 metara do ivice, i da će tu veoma lagano bušiti još par metara dok voda iz jezera ne krene da sama ulazi u njihovu rupu. Posle mnogo godina bušenja, finansiskih problema i uticaja inernacionalnih komisija za zaštitu životne sredine, Rusi nikako ne žele da nasilno prokopaju ivicu leda i kontaminiraju vodu sa površinskim bakterijama na svojim bušilicama. Ako sve prođe kako treba, u toku sledećih nedelju dana oni će uspeti da sakupe prve uzorke podzemne vode, a šev ove ekspedicije Valeri Lukin je javio Reuters-u da “ovaj poduhvat predstavlja istražvanje prave strane planete na kojoj niko nikad nije bio. Ne znamo šte ćemo naći.”

Američki i Engleski timovi će u sledećih par godina pokrenuti slične istaživačke misije koji će bušiti do mnogo plićih podzemnih jezera, ali Rusku misiju svakako treba pohvaliti za njihov nadljuski rad koji su postigli u prethodnih 20 godina. Ovih dana oni su već ušli u poslednje dane dvomesečne sezone bušenja, gde će ih temperature od preko -100 stepeni celzijusa uskoro naterati da prestanu sa radom sve do početka sledeće “letnje” sezone koja kreće u decembru. Inače vredi spomenuti da se led ponaša “normalno” sve do dubine od 3 kilometra, gde prelazi u veoma čvrstu kristalnu strukturu koja je veoma teška za bušenje.

Poslednji kontakt koji su Rusi imali sa Amerikancima je bio pre nedelju dana, pa ako neko želi da počne da piše scenario za film u kome su oni u mračnim vodama pronašli neku vanzemaljsku bakteriju, zombi virus ili prestonicu Chtuhlu-a, može da se baci na posao.  🙂