Udruženi astronomski projekat Novog Zelanda, Japana i NASA-e je potvrdio postojanje “međuzvezdanih” planeta. Način na koji su došli do ovog otkrića je sličan onome koji je svemirska sonda Kepler koristila u nedavnom pronalaženju od preko 1000 extrasolarnih planeta – detektovala je primene zračenja usled rotacije planeta oko zvezda. Planete koje lete između zvezda nemogu biti zapažene tako (jer su veoma udaljene od bilo koje zvezde) ali planetarni džinovi u rangu Jupitera imaju dovoljno veliko gravitaciono polje koje zakrivljuje svetlost koja prolazi oko nje. Kada se jedna takva planeta nađe između nas i bilo koje udaljene zvezde, ona zakrivi njenu svetlost i pošalje nam više svetlosti nego što smo mogli primetiti ranije. Da bi maksimizirali šanse pronalaska ovakvih planeta, naučnici su usmerili svoje teleskope ka centru naše galaksije. Pronašli su veoma mali deo prostora koji je u sebi imao preko 50 miliona zvezda i dve godine su sakupljali podatke koristeći tehniku MOA (Microlensing Observations in Astrophysics, po jedna slika te oblasti na svakih 15 minuta).

Finalni rezultat je bio veoma zanimljiv – 50.000 zvezda je tokom te 2 godine doživelo jedan “mikrolensing” događaj. Od tog broja 1000 su odabrani kao najbolji kandidate za detaljnije istraživanje, a na kraju samo 10 od tih događaja je potvrđeno da su stvarno planete veličine Jupitera (ili veće) koji su u vremenskom periodu od 2 dana zakrivile svetlost zvezda iza njih. Provera njihovih rezultata je odrađena u odvojenom eksperimentu OGLE (Optical Gravitational Lensing Experiment) gde je potvrđeno postojanje 7 od tih 10 planeta.

Postojanje planeta koje su izbačene iz svojih solarnih sistema se do sada samo naslućivalo, ali ovo je prvi put da smo dokazali njihovo postojanje. Štaviše, broj nađenih planeta u ovom eksperimentu može dovesti do činjenice da  se u našoj galaksiji potencijalno nalazi duplo više ekstrasolarnih planeta nego zvezda (a njih imamo oko 200-400 milijardi). Planetarni džinovi veličine Juputera su ipak u manjini, a manje planete se lakše mogu izbaciti iz svojih orbita. Već smo pronašli desetine velikih planetarnih džinova koji orbitiraju oko svojih zvezda na ekstremno malim udaljenostima, a naučnici smatraju da su oni formirani na mnogo većoj udaljenosti i da su tokom miliona godina polako prilazili svojim zvezdama i u tom procesu poremetili orbite svih ostalih objekata u tom sistemu. Takvi gasoviti džinovi bi mogli ostati topli u međuzvezdanom prostoru (naš Jupiter odaje više toplote nego što je prima od Sunca), a manje planete bi sigurno bile zaleđene (moguće postojanje podzemnih okeana u takvim objektima smo raspravili u ovom članku).

Sve u svemu, naša galaksija je i dalje prepuna iznenađenja. Nadajmo se da jedna takva planeta neće u skorije vreme doći do našeg solarnog komšiluka.