Otkako su astronomi saznali da se ispod ledene površine Jupiterovog meseca Evropa krije tečni okean koji okružuje celu planetu, astrobiolozi su krenuli da razmišljaju kakav bi taj život mogao bi ti i na koje načine bi mogli bezbedno da ga pronađu. Pre 2 godine satelit Juno je poleteo ka Jupiteru sa ciljem da ispita magnetosferu i gravitaciju Juputera, sazna sta se nalazi ispod njegovih oblaka, a pre nego do stigne do svog cilja 2016. godine, NASA je već pokrenula planove o budućoj misiji koja ce posetiti taj deo svemira.

Prva faza planiranja ove misije je započeta ove nedelje kada je tim naučnika detaljno istražio potencijalne ciljeve misije koja bi sletela na Evropu i krenula da ispituje njenu ledenu površinu. Ovaj plan je ispitao koji bi instrumenti bili  najpovoljniji za ove zadatke, koje funkcije bi morali da ispune (minerologija, merenje debljine leda, vizuelno/radarsko istraživanje okolnog zemljišta, mikroskopski pogled na led i ne-ledene čestice).

Takođe, u ovom planu je odrađena detaljna rasprava o najboljim mestima na koji bi lander mogao da sleti, sa predlozima koje predele Evrope bi Juno trebao da detaljnije istraži tokom svog boravka u Jupiterovom sistemu. Naravno, dosta tehničkih problema je i dalje prisutno, ponajviše opšti izgled landera, njegova težina, orbita kojom će doći do Evrope, procedura sletanja, načini komunikacije sa zemljom (Jupiter je 10 puta udaljeniji od nas od Marsa) i dugotrajni opstanak na površini gde maksimalna temperatura nikad ne prelazi iznad -220 stepeni celzijusa.

NASA se nada da će ova misija biti lansirana sa Zemlje za 10 godina. Pun naučni rad koji opisuje ovu misiju možete pročitati ovde.