5.000 kilometara ispod površine, u centru Zemlje, nalazi se region koje sačinjavaju sfera od čvrstog metala koja leži u tečnom spoljnom omotaču. Unutrašnja sfera je počela da se stvrdnjava pre milijardu godina i ima prečnik od 1.220 kilometara, uz činjenicu da raste pola milimetra svake godine. Njen sastav, međutim, i dalje je misterija. Prema novoj studiji iz Univerziteta u Madridu, razlika između severne i južne hemisfere mogla bi da leži u elementu Fe, to jest gvožđu, i njegovim kvantnim karakteristikama.

Koristeći sezmičke talase zemljotresa koji prolaze kroz jezgo, naučnici su došli do gustine i elastičnosti, a podaci su takođe ukazali na razlike između hemisfera centra planete, moguće nakon drevnog sudara planete sa drugim svemirskim telom, i da se ovaj proces i dalje nastavlja.

Španska studija je predložila model po kom se jezgro pomera u stranu. Tako, prednji deo sfere se topi, a zadnji kristališe, a ostaje u centru pod uticajem gravitacije. Uz to, tim iz Španije je u jednačinu uključio kvantne principe po kojima se atomi gvožđa slažu, što bi dodatno objasnilo razliku u sastavu jezgra i njeno drugačije ponašanje u raznim delovima (pre svega hemisferama).

Kompleksni model su drugi naučnici ocenili kao korak u pravom pravcu, budući da prvi put kombinuje fiziku sastava jezgra i seizmološke podatke.

Hvala BBC.com na originalnoj vesti.