Iako zvuči kao naučna fantastika, koncept manipaulacije materijom putem svetlosti nije nov, ni teoretski ni praktično. Pod njim se pre svega podrazumevaju metode koje uključuju hvatanje objekata pomoću laserskih zraka (laser-based trapping).

NASA je objavila će uložiti oko 100 hiljada US dolara da proveri mogućnosti tri različita koncepta ”svetlosne manipulacije”.

Prvi se bazira na pojavi poznatoj kao ”optička pinceta” (optical tweezers). U ovom procesu, objekat može biti zarobljen u tački fokusa dva ili više laserskih zraka. Jedini problem jeste što on zahteva postojanje atmosfere da bi bio izvodljiv.

Druga dva metoda zasnivaju se posebno oblikovanim laserskim zracima. Kod njih, jačina zrana ne bi bila najveća u centru, već bi bila pomerena na spiralu koja se prostire dužinom zraka (solenoid beam) ili bi intezitet rastao i padao, prateći Beselove funkcije prve vrste.

Iako deluje kao udaljena tehnologija, ove metode ”optičke vuče” mogle bi da vrlo brzo pruže nove mogućnosti robotizovanim istraživačkim sondama u dubokom svemiru ili na drugim planetama, pošto bi pomoću njih mogle da manipulišu izuzetno malim količinama materije na velikim distancama, poput satelita u orbiti koji prikuplja uzorke iz nižih slojeva atmosfere.