U njemu, Džejms Kavizel glumi Kejnana, svemirskog vojnika čiji brod pada na Zemlju. Uspeva da preživi nesreću, ali on nije jedini. Iz Kejnanovog uništenog broda beži i užasno vanzemaljsko stvorenje. Pravi problem leži u činjenici da se Kejnan i čudovište nalaze se negde u Skandinaviji tokom vikinške epohe.

OUTLANDER u sebi sadrži mnogo dobrih stvari. Većina pluseva, međutim, kao i vrag, leži u sitnicama. Objašnjene vremenske razlike, jezik Kejnanovih ljudi i način kako se prebacuje u ”norveški/engleski”, skepsa i zdrav razum vikinga, hrišćanski sveštenik, nepostojanje rogatih šlemova, i još dosta detalja govore da su se pisci zaista potrudili.

Očigledno, novca je bilo malo manje, pa čudovište ne izgleda spektakularno, ali film to kompenzuje intrigom – Morvin, kako se biće zove, ima sopstvene motive i nije baš najjasnije da li je inteligentno ili je u pitanju podivljala zver, što ga čini još strašnijim.

Glumci su fino balansirani: Džon Hart donosi polirani šmek, a Ron Perlman šarenolikost. Ipak, Kavizel dominira svojom dobrom interpretacijom lika koji jeste ljudsko biće, ali ujedno i drastično drugačiji od lokalaca.

Jedini razlog zbog kog OUTLANDER nije materijal za mega-hit jeste osećaj već viđenog: verujem da to nije bila namera njegovih tvoraca, ali film suviše liči na 13TH WARRIOR.

Ipak, u okruženju modernog SF-a koji viđamo na filmovima, ovo ostvarenje je definitivno skriveni dragulj. Nadajmo se da će ekipa koja ga je pravila ostati u kontaktu i skupiti malo više novca za sledeći projekat.