Uprkos trajanju od skoro 140 minuta, PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES mogao bi da bude školski primer savršeno skrojenog avanturističkog filma.
U početku, film okuplja glavne aktere – kapetana Džeka Speroa, lažnog kapetana Džeka Speroa, Crnobradog, Barbosu, i naravno, mapu. Ovaj put, međutim, mapa ne vodi do zakopanog blaga, već izvora mladosti.
Jasno, svi žele da dođu prvi do izvora, doduše iz različitih razloga. Ovo može da znači samo jedno: neka trka počne!

Za režisera, Roba Maršala, recepet za ovaj film je kristalno jasan. On se sastoji od puno harizmatičnog Džonija Depa kao Speroa, uz skoro jednaku količinu prelepe Penelope Kruz. Ian Mekšenj pogađa Crnobradog očekivano upečatljivo, a uvrnuti pristup genijalnog Džefrija Raša sjajno se slaže sa Depovim likom.

Naravno, film ne staje na odličnoj glumačkoj ekipi. Ogromne sume novca otišle su da nam daju scenografiju, lokacije i natprirodne pojave, od sirena i zombija, preko živih konopaca ukletih brodova i drugih stvari koje čine ovaj zamišljeni univerzum. Svi ti elementi samo ojačavaju fascinantan svet pirata i magije.
Često trpanje gomile ideja razvodnjava film; u ovom slučaju, one ga samo dodatno obogaćuju.

Jedino je odluka da se film snima u 3D tehnici pomalo nepotrebna. Definitivno ima scena koje prostorna dubina čini zanimljivijim, ali jasno je da bi ovo ostvarenje bilo jednako efektno i bez potrebe da se nose zamorne naočare.

PIRATES OF THE CARIBBEAN: ON STRANGER TIDES je materijal poput onog koji je proslavio dela Erola Flina, uz dodatak filmskih steroida 21. veka. Ovo su pirati koje svi žele – uzbudljivi, nestvarni, zabavni i veći od života.