Američki i sovjetski naučnici su u decenijama posle drugog svetskog rata pokušavali na sve načine da saznaju što više informacija o mogućnostima i efektima nuklearnih materijala. Pored testiranja razornih moći unklearnih bombi u raznim okruženjima (detonacija duboko zakopanih bombi, ispod površine mora i sl), jedna serija testova je ostala upamćena po tome što su njeni efekti mogli biti primećeni preko površine skoro celog Pacifika. Naime, tokom 1962. godine, Američka vojska je u kooperaciji sa nekoliko nuklearnih državnih agencija održala seriju testova pod kodnim imenom Operation Fishbowl koja je imala za cilj da ispita uticaj i razornu moć nuklearne bombe koja je bila detonirana izvan atmosfere Zemlje. Najambiciozniji test koji je nosio ime Starfish Prime je počeo  20. juna kada je pomoću THOR rakete lansirana prva nuklearna bomba, koja je nažalost morala biti ručno detonirana posle samo 59 sekundi leta zbog kvara rakete. Drugi i mnogo uspešniji test je bio održan 9. Jula malo posle ponoći, kada je bomba jačine 1.4 megatona bila poslata na visinu od 1100 kilometara, a detonacija se odigrala pri njenom povratku na Zemlju na visini od 400 km. Eksplozija koja je tada usledila je obasjala veliku površinu Pacifika, a još veći uticaj su imale aurore koje su danima obasjavale skoro ceo centralni Pacifik. Elektromagnetni puls je takođe bio mnogo veći od predviđenog. Oprema za merenje eksplozije na skoro svim vojnim mernim mestima je bila skoro totalno uništena, a grad Honolulu koji je bio udaljen preko 1400 kilometara od eksplozije (trenutak eksplozije je prikazan na slici) je doživeo kvarove na nekoliko stotina uličnih lampi, alarm uređaja i telefonskih linija koji su doveli do totalnog prestanka rada telefona na ostrvu Kauai.  Niži nivoi atmosfere su ostali zagađeni nuklearnim česticama tokom sledećih nekoliko dana, ali pravo iznenađenje se odigralo iznad atmosfere.  Naime, velike količine naelektrisanih beta čestica su posle eksplozije ušle u magnetni omotač zemlje, gde stvorili svoj posebni “radiacioni pojas” koji je bio aktivan u periodu od sledećih 6 godina.  Efekat ovog radiacionog pojasa je postao itekako vidljiv u sledećih par meseci. JEDNA TREĆINA svih tadašnjih veštačkih satelita je bila uništena, uglavnom zbog iznenadnih kvarova u njihovim solarnim pločama i elektronici (među njima je bio i prvi komercijalni telekomunikacioni satelit Telstar).

Amerika trenutno podržava politiku nerazvijanja novog nukleranog arsenala (od 1945 do 1990 je prozivedeno oko 70 hiljada nuklearnih bombi, veličina između 0,01 kilotona i 25 megatona), a po procenama iz 2009. godine Američka vojska u opticaju ima 2,200 nuklearnih raketa.