Skup podataka prikupljen u 15 evropskih zemalja ukazuje da se prosečna visina muškaraca od sredine 19. veka povećala za skoro 11 centimetara. Prema navodima članka objavljenog u Oxford Economic Papers, podaci su dobijeni preko vojnih merenja i istraživanja stanovnika počevši okvirno sa 1870. godinom pa sve do današnjice. Na žalost, istraživanje nije pokrilo žene usled skromih podataka, posebno onih starijih od pola veka.

Genetika je uglavnom dominatni faktor koji određuje visinu, ali ona ne objašnjava u potpunosti trend porasta koji ovo istraživanje dokazuje. Životni faktori su očigledno značajno uticali na ispunjenje genetskih potencijala

Istorijski zanimljivo, veliki skok u visini se beleži između dva svetska rata, kada je uprkos Velikoj depresiji, proces sanatizacije pijaće vode i čišćenja u otpadnih u zemljama severne i zapadne Evrope umanjio prisustvo bolesti poput dijareje i kolere, koje su drastično uticale na zdravlje dece i mogućnost rasta.

Sa druge strane, najveći rast u zemljama južne Evrope beleži se posle Drugog svetskog rata. Strućnjaci smatraju da je ishrana takođe dobrinela napretku, ali da u sadašnjosti hrane bogate mastima i šećerom ugrožavaju ovaj proces.

Ukoliko se trend nastavi, možemo očekivati da će naši potomci biti osetno viši od današnjih generacija, naravno, ukoliko uspešno odole slatkišima i grickalicama.

Hvala BBC.com na originalnoj vesti.