Kao i naizgled sve velike, naučno-istraživačke inicijative na svetu u poslednjih nekoliko godina, iza ovog slučaja takođe stoje ekonomske poteškoće. Naime, dve misije, prva planirana za 2016. koja podrazumeva slanje istraživačkog satelita u orbitu Marsa i druga, dve godine kasnije, koja uključuje spuštanje robotske sonde (rovera), dovedene su u pitanje usled nedostatka finansija.

Ruska svemirska agencija Roscosmos mogla bi da olakša novčane probleme, ali samo ukoliko, stručnjaci veruju, dobije veći udeo u sprovođenju i izgradnji opreme za misije. Naravno, i NASA je uključena u ove projekte, tako da su tri agencije zadale same sebi rok do januara sledeće godine da bi videli da li je moguće napraviti dogovor koji će zadovoljiti sve strane.

Priča oko dve misije je, međutim, jezivo komplikovana: prva, koja uključuje slanje satelita, u potpunosti je definisana, a izgranja samog satelita već započela. NASA, međutim, nema raketu koja bi satelit mogla da ponese, dok Rusija ima – problem je što dizajn satelita neće moći naknadno da uključi i njihovu opremu.

Ukoliko ne dođe do dogovora za raketno slanje, ova misija će najverovatnije biti otkazana. Druga, koja podrazumeva slanje rovera na Mars, mogla bi da uključi Rusiju, budući da svi elementi projekta nisu finalizovani. Problem je što je planirano da prethodna misija slanja satelita uključuje i telekomunikacionu opremu potrebnu roveru, koja u tom slučaju neće postojati. Pored toga, gašenje prve misije bi verovatno izazvalo negodovanje kod nekih članica ESA-e, koje su već investirale u nju, a samim tim i povuklo pitanje da li će one nastaviti da investiraju u sledeću.

Kao i svet međunarodne politike, svet saradnje između (a i unutar) međunarodnih svemirskih agencija deluje potpuno zamršeno. Ukoliko tri agencije ne dođu do dogovora u narednim mesecima, postavlja se pitanje da li će ESA uopšte slati misije za Mars u narednoj deceniji, u bilo kom obliku.