Već nekoliko puta smo na stranicama ovog sajta prenosili vesti o raznim privatnim svemirskim misijama koje su za cilj imale da najzad povrate duh istraživanja i opasnosti koji je bio pristan u udarnim godinama Hladnog Rata kada su Amerikanci i Sovjeti pomerili sve granice mogućeg da bi se dokopali svemira, meseca i sprečili jedni druge da poremete veoma nestabilnu vagu “obostranog nuklearnog uništenja”.

Ubedljivo najambicioznija misija ovog tipa je Mars One koju je pokrenuo Američki multimilioner, inženjer i definitvno ekscentrik Dennis Tito i koja za cilj ima slanje 15 ljudi NA SAMU POVRŠINU MARSA bez mogućnosti povratka nazad na Zemlju. Sa planom da se u ovu misiju u startu utroši 6 milijardi dolara, uposle najnovije mogućnosti viralnog marketinga i reality TV programa, ova misija je definitivno uhvatila pažnju javnosti početkom ove godine kada su prvi planovi lagano bili objavljeni u javnosti. Sada, ova misija je spremna da uđe u svoju novu fazu.

Ko-osnivač projekta Mars One Bas Lansdorp  je danas objavio vest da će tokom jula početi proces sakupljanja aplikacija koji će biti izvršen preko jednominutnih video snimaka, a da bi ce u startu iskorenili oni koji nisu ozbiljni, svaka aplikacija će morati da se plati oko 25 dolara. Već sada tim je dobio desetine hiljada pismenih aplikacija preko e-maila ali oficijelne prijave će krenuti na leto i primaće apliacije iz svih zemalja sveta. Lansdorp  očekuje prijavu od oko milion ljudi, a veoma brzo će probati da izaberu grupu od 24 kandidata koji će proći kroz rigorozni osmogodišnji trening podeljeni u šest grupa od po četiri čoveka (upoznavanje sa svom opremom, upoznavanje sa načinima preživljavanja, simulacija leta, simulacija života na površini Marsa, itd). Dodatni timovi kandidat će biti dodavanu u ovaj proces po potrebi. Na kraju, 12 ljudi će biti odabrano i poslato na Mars gde će ih dočekati moduli za preživljavanje i naravno činjenica da se više nikad neće moći vratiti na planetu Zemlju.

Za početak, Mars One planira da sakupi i potroši 6 milijardi dolara na razvoj sistema za sletanje, habitata, transportnih rovera, solarnih farmi, kao i slanje i sletanje prvog tima od 4 astronauta. Svaki sledeći transport novog tima bi koštao 4 milijarde, a slanje robnog transporta oko 250 miliona dolara. Većina novca bi bila sakupljena preko televizijskih ugovora koji bi prenosili ceo ovaj projekat u „reality TV“ sistemu koji bi pratio projekat od prvog dana – dugački trening, biranje posade od strane TV publike (originalnu grupu kandidata će izabrati Mars One eksperti), poletanje, tromesečni let do Marsa, sletanje i život na površini. Landsdop je novinaraima pokazao činjenicu da su Olimpijske igre za samo par nedelja uspele da generišu zaradu od čitave 4 milijarde dolara, a ako bude početnog interesovanja kada proces prijava počne, uprava Mars One-a će krenuti u ispitivanje voda kod velikih sponzora i traženja TV ugovora.

^trejler 🙂

Let na Mars (za sada predviđen za proleće 2023. godine) bi bio urađen sa modulom koji bi u svom spoljnom štitu imao oko 2 i po tone vode (25cm debela zaštita od radijacije) sa četiri unutrašnja modula od kojih bi jedan bio drastično bolje zaštićen u slučaju pojave solarnih oluja. Posle sletanja na Mars, kolonisti bi se naselili u životne habitate koji su prethodno sleteli u lokaciji koja ima najbolji odnos sunčeve svetlosti i prisustva podzemne vode. Habitat bi se inače sastojao od dva životna habitata, dva „life support“ landera, dva „supply“ landera i jednog rovera. Sve u svemu, u opticaju će biti pet vrsta landera koji će se modularno spajati u veću građevinu, a poseban telekomunikacioni satelit (koji bi trebalo prvi da bude poslat) će biti odgovoran za slanje i primanje podataka između zemlje i Mars One baze. Inače, većina baze će naknadno biti pokrivena sa 2 metra Marsovske površine koja bi trebalo da dodatno zaštiti koloniste od sunčeve radijacije. Osnova života na Marsu će naravno biti mogućnost pravljenja svoje hrane, a kolonisti će moći da urade to naduvavanjem specijalnih plastičnih plastenika koji će u sebi moći da uzgajaju biljke.  Za sad se planira kultivacija proizvoda koji su najhranjiviji – pirinač, alge, insekti bogati proteinima, krompir, pečurke, itd.

Sve u svemu, ova misija definitvno ima velike ambicije, ali da li će se zaista ostvariti i da li će preživeti test političkih/ekonomskih/naučnih/etičkih napada, to će tek vreme reći.

Više detalja o ovom projektu saznajte na stranici sajta Space.com koji je preneo ovu vest, a redakcija sajta PhotonTide će nastaviti da vas obaveštava o ovom krajnje nesvakidašnjem poduhvatu.