Sa svakim novim velikim otkrićima koji su Aristotel, Isak Njuton, Galileo, Darvin, Ajnštajn i Hoking predstavili javnosti, ljudska rasa je sve više i više saznavala bolju sliku univerzuma i njegovog izgleda od trenutka Big Bang-a pa do daleke buducnosti kada ce sve veće i veće širenje univerzume dovesti ne samo do udaljavanja svih galaksija jedne od drugih da one više neće biti vidljive jedna drugoj, već će sami molekuli i atomi biti iskidani na osnovne delove.

Jedna od najvećih misterija koju naučni svet nije mogao sa sigurnošću da potvrdi je razlog zašto te osnovne čestice imaju masu koja utiče na univerzuma praveći oko sebe zakrivljeni prostor (gravitaciju) i vreme (relativističko vreme), kao i razloz zašto na primer fotoni nemaju masu. Rešenje koje je Engleski naučnik Peter Higgs ponudio javnosti tokom šezdesetih godina prošlog veka je predstavljalo matematički prihavtljiv pogled na izvor mase u osnovnim česticama, ali ni on sam nije verovao da će tokom njegovog života ljudska rasa uspeti da uspeti da fizički dokaže to što je on zamislio. Na svu sreću, kooperacija naučnika iz celog sveta, ulaganje neviđenih sredstava i pravljenje do sada najkomlikovanije naučne mašine koja je ljudska rasa ikada pokušala da napravi (Large Hadron Colider u Ženevi) su dovele do mogućnosti da lično ispitamo da li je teorija Peter Higgs-a stvarna.

Posle nekoliko godina rada, kalibracije opreme i ogromnih količina dobijenih podataka, naučnici u CERN-u su uspeli da katalogizijaju sve osnovne čestice koje se dobijaju sudaranjem elementarnih čestica koji putuju brzinom svetlosti (na slici je prikazan sudar 2 protona i čestice koje nastaju posle sudara). Ogromno postrojenje LHC-a je sa svojim neverovatno preciznim senzorima beležila podatke o svim tim novonastalim česticama koji su za trenutak oka bili uništeni zbog svoje nestabilnosti, ali Higgsov Bozon je godinama bio neuhvatljiv.

Podsetimo se, Peter Higgs je postojanje mase u elementarnim česticama opisao kao količinu frikcije između čestiva Higgsovog polja (koji se satoji od Higsovih čestica) i običnih čestica (kvarkovi, elektroni, atomi, molekuli) koji putuju kroz njega. Što veća frikcija, to je veća masa atoma ili čestice. Higgsov Bozon koji je po svim matematičkim predviđanjima trebao da bude težak čak 125 GeV (giga-elektronvolta), zbog čega su odvojene ogromne sume novca da se napravi fantastičko komplikovani LHC u Ženevi koji može da detektuje tako velike težine. Čisto da bi pokazali koliko je ovaj projekat bio težak, Higgsov bozon se može jedino pronaći manje više preko puke sreće, jer on nije deo nijedne čestice i atoma koji čini naše telo. On je deo “okruženja” kroz koje te čestice putuju, a veliki akcelerator čestica je sudarao 2 grupe protona brzinom svetlosti u nadi da će njihov sudar i velika eksplozija uspeti da zahvate makar jedan Higgsov bozon i unište ga na sastavne elemente. Pošto su ti sastavni elementi veoma merljivi, njihovim sakupljanjem se može izračunati tačni sastav bozona, što je bio cilj CERNA i njihovog LHC akceleratora.

Na današnjoj pres konferenciji na kojoj su prisustvovali svi najveći naučnici sveta, naučnici sa CERN-a su javnosti objavili vest da je dugogodišnji rad LHC-a u urodio plodom i da je pronađena čestica koja matematički savršeno odgovara Higgs Bozon-u! Ova monumentalno velika vest je bila dočekana sa stojećim ovacijama i suzama Petera Higgsa koji je bio prisutan u publici. Naučnici naravno ne žele da totalno potvrde da je novopronađena čestica Higgsov Bozon, ali ona apsolitno savršeno odgovara svim predviđanjima koja su bila ranije uspostavljena. Do kraja godine javnosti će biti predstavljeno mnogo više informacija i naučnih radova koji opisuju ovaj pronalazak koji je urađen u kooperaciji sam nogim istraživačkim ustanovama širom sveta. Ali, najbitnije je da je čestica pronađena i da njen pronalazak nije slučajnost – njeno prisustvo je dokazano statističkim nivoom od čak 5 sigma (5 sigma označava da će Higgsov Bozon jednom u 9 triliona merenja pokazati lažni rezultat ili ga neće biti u prostoru u kojem je predviđen da se pojavi. Fizika elementarnih čestica govori da njihovo kretanje 100% sigurno, i da se svi procesi između odvijaju na nivou statistike)!

Pronalazak Higgs Bozona predstgavlja jedno od najvećih naučnih dostignuća čovečanstva (koje će u narednim godinama biti još dosta ispitan, ko zna možda se unutar Higgs Bozona krije još nešto egzotičnije što nije bilo predviđeno do sada), ali istraživači širom sveta itekako imaju dosta posla. Tačan uzrok gravitacije i dalje nije pronađen, a fenomenalno kompleksni svemirski teleskop Jamess Webb bi trebao da nam otvori pogled ka najranijim trenutcima života našeg univerzuma.

U narednom periodu će naučnici fokusirati sve svoje napore da istraže ovu novu česticu, njen sastav, spin, način raspadanja i sl. Kada završe sa svim time, tek onda će sa sigurnošću objaviti da li je ovo zaista Higgs Boson kojeg su tražili sve ove godine.