Iako su naučnici davno potvrdili da se u centru skoro svake masivne spiralne galaksije nalazi ogromna crna rupa koja održava gravitacioni spin svih zvezda koje orbitiraju oko nje, novopronađene dve crne rupe bacaju prethodnog rekordera na daleko treće mesto. Locirane u centru galaksija NGC 3842 i NGC 4889 koje su udaljene 331 miliona i 336 svetlosnih godina od Zemlje, ove 2 supermasivne crne rupe imaju masu od neverovatnih 10 milijardi Sunca! Njihova veličina je toliko impresivna, da bi u njih lagano moglo da stane deset kompletnih sunčevih sistema zajedno sa svim planetama (uključujući i malenog Pluton-a). Prethodni rekorder po veličini je bio 6.3 milijardi sunaca težak džin u centru galaksije Messier 87 koja je udaljena od nas “samo” 53 miliona svetlosnih godina.

Veličina i masa crnih rupa se nemože saznati direktnim posmatranjem pošto one upijaju sve što je u njihovoj okolini i ne daju nikakav trag koji naši teleskopi mogu da detektuju. Jedini efektivan način da se one izmere je da se detaljno prate orbite zvezdanih sistema koje orbitiraju blizu njih. Što brže se one kreću, to je gravitacija crne rupe veća. Naučnici  Nicholas McConnell i Chung-Pei Ma sa univerziteta California-Berkeley su koristeći informacije observatorija Keck i Gemini  uspeli da precizno odrede masu ovih džinova rekordera.

Postojanje crnih rupa ove veličine su ranije bile samo teme teoretskih radova koje su nastale posmatranjem supermasivnih Kvazara koji su nastali u ranim periodima postojanja našeg univerzuma. Podsetimo se, kvazari su ogromni energetski sistemi koji nastaju frkcijom materijala koji se velikom brzinom približavaju i rotiraju oko crne rupe. Taj sadržaj mogu biti gasovi, magline ali pokidan sadržaj mnogih zvezda  koje bivaju rastrgnute dolaskom do blizine “event horizon-a” crne rupe (takozvane “ivice bez povratka”) kada se zagrejani materijal zvezde usred trenja još više zagreva do temperatrura od 5 miliona stepeni, čime se stvara ultra-aktivna plazma koja zrači neverovatne količine svetlosti i radio talasa.

Materijal za napajanje kvazara obično nastaje sudarom više galaksija, a naš Mlečni Put će možda imatli sličnu sudbinu kada se za 5-6 milijardi godina sudarimo sa galaksijom Andromeda. Pošto Andromeda u svom srcu ima veću crnu rupu od naše, kvazar koji bi nastao oko nje bi obasjao naš ceo Sunčev sistem svetlošću koja je slična punom Mesecu na Zemlji. Naravno do tada, Zemlja će biti uništena širenjem zapremine našeg umirućeg Sunca.