Simuliranje rada života naših organizama je oduvek prestavljalo jedan od ciljeva molekularnih biologa, koji su želeli da vide kako bi ćelije živih organizama radile u raznim okruženjima i prisustvu stranih materija. Ovaj eksperiment je najzad uspešno urađen u prostorijama Ameručkong Stanford Univerziteta i J. Craig Venter Institute.

Čak 128 moćnih kompjuterskih konfiguracija je uspelo da savršeno emulira život celokupnog organizma  Mycoplasma genitalium (batkerija poja se kod ljudi prenosi seksualnim putem). Ovaj organizam je namerno izabran jer u sebi sadrži drastično manji genom (521) nego bilo koja druga bakterija koja je dobro izučena od strane naučne zajednice (Escherichia Coli koja se nastanila u našim stomacima na primer ima čak 4288 gena). Simulacija je  uspela tako što su podelili kompjutere  u sekcije (module) koji su imali zadatak da emuliraju samo odredjene delove batketrije, sa brzim optičkim konekcijama sa ostalim modulima. Uzimajući u obzir sve životne procese ove bakterije (RNA, DNA, proteini, i molekulski sastav svih njenih komponenti)  simulacija u trajanju od 10 sati je uspešno prikazala deljenje ove bakterije na dva dela, što je isti vremenski period kao i u stvarnom životnom okruženju.

Ovaj uspeh prvog simuliranja veštačkog života će pored naučnih otkrića moći da se iskorisi i u komercialne svrhe, pogotovo u potrazi za bakterijama koje proizvode biogorivo i slične kompleksne hemikalije. Više detalja pročitajte na stranici NY Times-a.