Uspeh koji je Valve napravio sa svojim online sistemom za distribuciju igara Steam je neporeciv, milioni fanova svakog dana uživaju u igrama svakog žanra i veličine – od ogromnih megahitova kao što su Skyrim i Modern Warfare 3 pa do malenih igara koje su napravili timovi od samo par ljudi. Razlog njihovog uspeha se može veoma lako objasniti – kreator Valve-a Gabe Newel veruje da otvorenost sistema za sve, lakoća upravljanja intefejsom, dobar odnos prema kupcima,  jednostavna i efikasna rešenja za komunikaciju i ratobornan odnos ka smanjenju cena mogu pobediti bilo kakvu vrstu piraterije. I bio je u pravu. Iako PC predstavlja jedan od najpiratizovanijih igračkih sistema današnjice, Steam iz dana u dan raste i osvaja nove fanove (teško je odoleti iskušenju kupovine veoma kvalitetnih igara za samo par evra, znajući da ćete sa kupovinom dobiti pristup veoma optimizovanom multiplayer sistemu i velikoj zajednici igrača).

Na žalost, situacija u ostatku igračke industrije nije toliko napredna kao na Steam-u. Vlasnici konzolnih sistema ljubomorno štite svoj hardver, dozvole pravljenja igara se ne daju svakome, paketi za proizvodnju igara su skupi, a podrška igara posle početka njihove prodaje predstavlja veliki izvor problema i za developere i za igrače. Naime, ako developeri žele da dodaju bilo kakav novitet u igru, ili da isprave neku grešku koju su napravili, onda moraju proći kroz dvonedeljni proces u kome vlasnici konzola proveravaju svaki aspekt toga “patcha”, a svaka izmena košta i do neverovatnih 40 hiljada dolara (jedino je prva besplatna). U sličnoj situaciji na Steamu, developer može ako hoće na svakih par minuta da izda novi patch, i on će se automatski poslati i sam instalirati na kompove od svih igračim koji su povezani na internet.

Ali i PC nije bez mana, i te mane predstavljaju razlog zašto se Valve odličio na potez da uvede neki oblik standardizacije igračke industrije. Problem sa igranjem na PC-u se mogu svesti na par ključnih tački:

• Ogromni spektar PC hardvera koji napreduje svake godine uvodi konfuziju i kod igrača i kod developera. Igrači se pitaju “da li moj kompjuter može da pokrene tu i tu igru”, a developeri se muče da svoje projekte optimizuju za milione mogućih konfiguracija hardvera – od najjačih grafičkih pa sve to starih laptopova koji imaju ingegrisne grafičke koje su bile zastarele i na danu kada su izašle iz fabrike.
• Teškoća u održavanju PC konfiguracije predstavlja jedan od najvećih problema zašto novajlije u svetu video igara više preferiraju rad na konzolama. Uzimanje šrafcigera radi menjanja komponenti, instaliranje drajvera koji donose više problema nego rešenja, lakoća rada pri instaliranju softvera doprinose ovom problemu.
• Nedovoljna podrška za igranje na HDTV ekranima je dugo bila boljka PC-a. U zadnjih par godina, video igre koje su nastale prvenstveno za konzole mogu da pruže dobar utisak na velikom ekranu, ali korišćenje ostatka PC-a (rad u Windows-u, kupovina igara, instaliranje programa) i nestandardizovana podrška za kontrolere predstavljaju veliki problem za mnoge koji samo oće da sednu i na brzaka odigraju igru sedeći na kauču (navika korišćenja bežičnih tastatura i miša se nije odomaćila).

Da bi se ti problemi rešili, Valve je ovih dana krenuo da vrši razgovore sa najvećim firmama koje proizvode PC hardver radi proizvodnje takozvane “SteamBox” konfiguracije (pravo ime nije poznato,  li će biti sačinjena od Intelovog i7 procesora, Nvidijine grafičke i 8GB rama) spakovane u malo i kompaktno kućište. Valve bi sa svojom novom verzijom Steam-a omogućio ugodan rad na HDTV ekranima (prilagođen interfejs za sve aspekte nabavke igara, komunikaciju sa ostalim igračima, i sl), univerzalnu podršku za bežični gamepad (koji po nekim glasinama sadrži unikatni biometrički senzor sa za sada nepoznatim mogućnostima) i sve ostale prednosti koje Steam donosi.  Sa druge strane, PC konfiguracija SteamBox (koja bi bila pravljena od strane mnogih firmi) bi i najvećim PC novajlijama dala osećaj sigurnosti i eleminisala bilo kakvo petljanje sa operativnim sistemom ili izmenom hardvera. Po paljenju, SteamBox bi se direktno palio u “entertaiment” sekciju Steama, a sam Steam bi u pozadini održavao sistem i sve što je potrebno da bi igre dobro radile.

Prednosti ovakve “bazne konfiguracije” su mnogostruke. Novajlije koje nemaju PC (ili imaju star hardver) mogu lagano da se priključe u svet najmodernijih PC igara i isprobaju igre iz Steam-ovog ogromnog kataloga, uvek će znati kako će se igre ponašati, stari igrači koji su navikli da redovno unapredjuju svoje konfiguracije neće izgubiti ništa, a developeri igara će dobiti jasno definisanu konfiguraciju za koju mogu optimizovati igre. Posle par godina kada se PC hardver dovoljno poboljša, optimizovanje igre za najniži nivo grafike neće podrazumevati podršku za 10 miliona kombinacija prastarog hardvera, već se se fokusirati na “SteamBox” i hardver ekvivalentan njemu.

Ovakva izmena PC tržišta “na bolje” nije moguća bez saradnje mnogih internacionalnih kompanija i publike koja je željna igara. Ali pošto je Valve ogromna filma, koja je oko sebe okupila milione fanova, ima online radnju koja predstavlja itekako validan način zarade za proizvođače igara, i ne pokušava da svojim proizvodima ograniči nikoga, defintivno postoji šansa da će ovakav projekat zaživeti. Postoji i šansa čak da će Valve uložiti sredstva u kupovini komponenti za SteamBox, što bi omogućilo mnogo niže cene za finalni proizvod i lakše kupovinu sistema kod novih igrača koji ne žele da odvajaju velike sume novca za PC.

Podsetimo, niko nije verovao ni da će Steam postati ovo što je danas – najbolji i najpopularniji servis za kupovinu igara preko interneta. Inicjalna kapisla koja je pokrenula rast Steama je prestavljao davno izdati Half Life 2, a ako je verovati tradiciji, dugo odlagani Half Life 3 bi mogao predstavljati nešto slično za SteamBox.

Po svim naznakama, Valve bi trebao najaviti SteamBox ili sledeće nedelje dok traje GDC konferencija gde se okupljaju kreatori video igara iz celog sveta, ili na leto kada se novinari okupe u halama E3 sajma.

strong