Nagla zahlađenja koja su u prošlosti planete zemlje dovela do masovnih istrebljenja mnogih biljnih i životinjskih vrsta nam pružaju jedinstveni pogled na davno zaboravljeno vreme. Ostaci savršeno očuvanih mamuta i ostalih životinja koje su živele u poslednjem ledenom dobu se i danas redovno pronalaze širom severnih ledenih predela, a uticaj koje su ledena doba imala na život u ostalim “toplijim” predelima predstavlja fokus životnog rada mnogih biologa i geologa širom sveta (podsetimo da je zadnje ledeno doba koje je imalo svoj vrhunac pre 20 hiljada godina zarobilo tolike količine leda na severnoj hemisferi da je nivo vode u svetskim okeanima pao za čitavih 120 metara!).

Znajući da led i perfmafrost mogu odlično sačuvati biološke uzorke, mnogi svetski naučni timovi su pretraživali teren koji je nekada davno mogao biti centar života u tim ledenim zonama severne Rusije i Kanade. Desna obala reke Kolima u Sibiru se pokazala kao jedno od najboljih područja za ovakva istraživanja i Japanski i Ruski timovi su vredno radili na pronalaženju kostiju mamuta i ostalih životinja. Čak 38 metara ispod slojeva na kojima bi se mogli naći ovi ledeni džinovi je pronađeno nešto mnogo zanimljivije. Truplo davno zakopanog drveta u čijem dnu se nalazilo odlično sačuvano gnezdo veverica. Oklopljeno krznima,  lišćem, šumskim plodovima i ostalim zaštitnim materijalom, ovo gnezdo je predstavljalo savršeni “fržder” u kome je temeratura konstantno bila daleko ispod nule bez imalo mogućnosti da protok vode ugrozi biološki materijal. U tom veveričijem gnezdu su pronađene semenke davno istrebljene ljubičice koja je radom ruskih naučnika vraćena u život!

Po rečima vođe projekta Svetlane Jašine iz Instituta Celularne Biofizike iz Ruske Akademije Nauka ovaj cvet (koji je dobio ime Sylene Stenophylla) ne samo što je uspešno oživljen, nego se veoma dobro snalazi u trenutim atmosferskim uslovima, proizvodi seme i veoma lako bi mogao da preživi i da se širi u divljini.

Ruski naučnici se nadaju da će uspeti da prestignu ostale svetske timove u pronalaženju smrznutih životinja sa očuvanim biološkim materijalom koji bi mogao da se prouči i klonira, sve od veverica pa do ogromnih mamuta.