Od kako postoji, dela najpoznatijeg privatnog detektiva adaptirana su uspešno svega nekoliko puta.

U svakom, ključan je bio glumac koji tumači Holmsa. Robert Dauni Džunior, baš kao i poznati Džeremi Bret, imao je buran život i, bar tako izgleda, veoma kompleksan unutrašnji svet – očigledno je to dobrodošla stvar kada se tumači ovaj lik. U saradnji Riči-Dauni, ostvarena je sasvim nova interpretacija – dok režiser unosi dinamiku filmova SNATCH u Englesku sa kraja 19. veka, Daunijev Holms je, osim što je genijalan, često trapav i nenamerno smešan, a ponekad i veoma obična osoba, sa svim ljudskim potrebama i manama.

Drugi deo sage ne odstupa od recepta prvog dela. Holms je, međutim, sada na tragu doktora Morijartija, zlog genija koji se sprema da gurne svet u rat isključivo zbog svojih ciljeva. Njega tumači Džered Haris, i prikazuje ubedljivog sadističkog gada, brilijantnog profesora, ali i prilično doslednog nihilistu, a ne jednodimenzionalnu karikaturu u koju ne možemo da poverujemo. Drugi doktor, Votson, ponovo se priključuje prijatelju da bi osujetili Morijartijev plan, a putovanje ih vodi kroz vozove i javne kuće Ujedinjenog Kraljevstva, preko francuskih zamkova i nemačkih fabrika, pravo do smrtonosnih vodopada Švajcarske.

Riči koristi veoma modernu režiju, sa usporenim snimcima, brzim kadriranjem i vrlo kompleksnom scenografijom, koja često podseća na unutrašnjost košmarnih, parnih mašina, gde se odvijaju akcione sekvece. Uz njih, muzika Hansa Zimera podržava i oslikava svaki minut zamalo matematički tačno.

Ipak, na kraju, film se deli u dva jednako napeta toka radnje, ali sa velikom dinamičkom razlikom: sa jedne strane, Votson frenetično traži atentatora, dok Holms igra mirnu partiju šaha sa Morijartijem. Neobičan kraj je, međutim, vrlo prijatno osveženje i ostavlja odličan utisak na već veoma dobro ostvarenje. SHERLOCK HOLMES: A GAME OF SHADOWS je samo podvukao ono što je prvi film već izjavio: Riči je pronašao pravu formulu.