Praćenje profesionalnog sunovrata iste osobe, koje stupa na scenu kada umetnik dostigne svoj vrhunac, koliko god ne želeli da priznamo, često je jednako zabavno. Međutim, ponovo vraćanje u srž dešavanja ne samo da je retko, to je zaista spektakularno.

Gaj Riči je objavio svetu da postoji kada je snimio LOCK STOCK AND TWO SMOKING BARRELS. Sa narednim filmom SNACTH objavio je isto i Sjedinjenim državama, nakon čega je pokupio najpoželjniju ženu 1987, Madonu. Sa venčanjem pop ikone, Riči je naizgled dostigao svoj vrhunac. Naredni filmovi, bez obzira što su bili relativno uspešni, samo su holadi stazom utabanu od strane prethodna dva filma i ubrzo od nje napravili običan blatnjavi kanal. Očigledno nije moguće snimati trendi krimi trilere koji izgledaju, zvuče i gotovo mirišu isto kao njegov najuspešniji film.

Rešenje za Gajeve kreativne probleme iz ove tačke deluje jako jednostavno – zaboravi ono što si pravio do sada, i uzmi nešto sasvim novo, ali u svom jezgru, vrlo slično temama koje te zanimaju, a to su svet kriminala i London. Elementarne stvari, dragi Votsone.

Ričijeva vizija univerzuma Šerloka Holmsa je, ako ništa drugo, odlično izbalansirana između starih, krutih i neprirodno stilizovanih verzija gde je Džeremi Bret vladao kao narko-detektiv i slobodnog, kočopernog stila koji krasi likove modernog britanskog podzemlja kao što su Boris The Bullet Doger i Barry The Baptist. Ovaj film majstorski miri te koncepte.

U filmu, mladi Šerlok i njegov prijatelj i cimer, doktor Votson, spremaju se za venčanje i iseljenje jednog od njih. Istovremeno, Londonom hara serijski ubica, ali pravi poblemi za detektivski duo počinju tek nakon njegovog hvatanja i vešanja. Bazirajući prvu polovinu filma na gotskoj atmosferi magije i misterije, Riči daje savršen uvod za Šerlokove naučne metode istrage, hvatajući tako esenciju ovog dela. Čak i moderne sekvence tuča, snimane brzinskom kamerom ne deluju nakaradno zato što su ispričane na uverljivo ”šerlokovski” način.

Robert Daun kao mladi Holms funkcioniše vrlo dobro. Iako pravi novu varijaciju nadmenog detektiva, Dauni ne preteruje, već se trudi da svoj ekscentrični talenat uklopi u ekscentričnost svog lika. Džud Lo kao Votson ima odličnu hemiju sa Daunijem koja se primarno ogleda u suvom humoru pomoću kojih se duo interno teroriše. Tu su takođe redovni Lestrad, gospođa Hadson, i naravno, budući neprijatelj broj 1, profesor Morijarti. Od sporednih likova, najupečatljiviji je Mark Strong kao jezivi okultista Lord Blekvud.

SHERLOCK HOLMES je zabavan, dinamičan film koji bi mogao da bude okvir za buduće ekranizacije dela koja već imaju ogroman broj ljubitelja. Kroz Ričijev pristup, integritet originala se ne narušava, a istovremeno, samo ostvarenje više nego uspešno stoji na sopstvenim nogama.

Ukoliko želite da pročitate još recenzija bacite pogled na autorov blog TV Program i Film.