Sećam se još uvek tog dana, kada sam prvi put videla Knjigu. Držim je ja u rukama onako nonšalantno, i sa svojih 15 godina gledam tu neke nažvrljane, kao iz stripa likove, pokušavam da ukapiram koja je noga na slici čija (i kakav je bre ovo kovčeg s nogicama) i gledam u naslov ”Boja magije”. Spustim je na sto i pomislim ”možda ću je nekad i pročitati”, dok me uporno ubeđuju kako je knjiga genijalna. Kada sam nekoliko meseci kasnije uhvatila u ruke tu prvu knjigu Terija Pratčeta, nisam mogla ni da zamislim u kojoj meri će me njegova književnost zaokupiti i promeniti. Tu je počelo upoznavanje sa fantastičnim Disksvetom…

Ser Terence David John “Terry” Pratchett rođen je 28. aprila 1948. godine u Engleskoj. Kako dalje kaže beleška o autoru sa kraja svake njegove knjige: “Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao je tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao postojati u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board–u i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko poverovati.

Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera.

A i broj njegovih knjiga ”komične fantastike” u mojoj ličnoj biblioteci je takođe dvocifren i raste. Posle Boje magije je logično usledio nastavak Svetlost čudesnog, pa onda još uvek omiljeni mi osmi sin osmog sina, tj. Čudotvorac, pa Erik, Gospoda i Dame, Piramide… Knjige su se ređale jedna za drugom, pare su iskakale iz džepa na svakom sajmu knjiga (a neretko i češće), za bar još jedan novi naslov Terija Pratčeta, prodavci u Lagunininm knjižarama (koja inače izdaje sva Pratčetova dela, a usput moram da napomenem i da su prevodi fenomenalni i da čestitam prevodiocima na kreativnosti) su počeli da me prepoznaju s vrata, a ja sam posle svake kupljene knjige odlazila kući s osmehom na licu.

I onda bi usledila magija trenutka kad se spremate da čitate tek kupljenu knjigu. Moja preporuka što se tiče Pratčetovih: udobno se smestite na omiljeno mesto za čitanje, napravite atmosferu onakvom kakva vam odgovara i upijte miris nove knjige. I onda otvorite prvu stranu i krenite na fantastično putovanje na Disksvet, koji kroz svemir plovi na leđima četiri slona, koji pak stoje na oklopu velikog A’Tuina, kornjače čiji se pol ne zna, a ne zna se ni o čemu razmišlja. A koga je uopšte i briga? Pridružite se Rinsvindu, polu propalom čarobnjaku i večitom studentu Nevidljivog Univerziteta, Prtljagu koji hoda na stotinama nožica i uvek prati svog gospodara, Dvocvetu došljaku, zbog koga Rinsvind zaključuje da na jeziku odakle Dvocvet dolazi turista mora da znači idiot (ovo se u nekoliko navrata i u praksi pokazalo kao tačno), vešticama, stanovnicima Ank Morporka i gomili drugih likova. Svako od njih na svoj način poseban, svako na svoj način interesantan, svaka knjiga potpuno očaravajuća i sigurno vas vodi u svet kakav do sada niste iskusili.

Na žalost, krajem 2007. godine, Teriju Pratčetu je dijagnostifikovan veoma redak oblik Alchajmerove bolesti. Ipak, zadržao je svoj optimizam, izjavljujući da oseća da će moći da napiše barem još nekoliko knjiga. U međuvremenu je donirao novac za istraživanja Alchajremove bolesti, a 2011. snimio za BBC dokumentarac pod nazivom Terry Pratchett: Choosing to Die, o tzv. ”asistiranom samoubistvu” (assisted suicide) i švajcarskoj organizaciji Dignitas, koja sprovodi ovu praksu.

Dokumentarac je dobio mnogo oštrih kritika, koje su išle čak i do toga da se BBC optužuje za podršku asistiranom samoubistvu, ali, u maniru Terija Pratčeta, o tome ovde neće biti mnogo reči.

Serijal o Disksvetu broji do sada 39 romana, prevedenih na 33 jezika, a počinje sa već pomenutom Bojom magije koja je objavljena davne 1983 i za sada se završava naslovom Snuff (koji još uvek nije preveden na srpski) izdatim septembra 2011. Neke od knjiga iz serijala su doživele i filmske, kao i radio i pozorišne adaptacije, a napravljeno je i nekoliko video igara sa Pratčetovim temama. Pored serijala o Disksvetu, Teri Pratčet je svet obradovao i sa nekoliko jednako zanimljivih knjiga koje se dešavaju na drugim mestima i sa, za sada, devet naslova namenjenih najmladjim čitaocima.

Pratčet je inspiraciju dobijao i od drugih pisaca, a jedno od dela koje je najviše uticalo na njega je The Wind in the Willows Kenneth Grahame – a, i dela Isaac Asimov-a Arthur C. Clarke-a. Takođe, među ljude koji su na njega ostavili književni uticaj ubraja i P.G. Wodehouse, Tom Sharpe, Jerome K. Jerome, Roy Lewis, G. K. Chesterton, i Mark Twain. Takođe, za svoja dela Pratčet je nagrađen i gomilom nagrada (svakom zasluženo) među kojima i ”viteško odlikovanje za službu književnosti”.

Ako vas je ovaj tekst zaintrigirao, za sve dodatne informacije o fantastičnom Teriju Pratčetu, posetite www.terrypratchettbooks.com ili facebook stranicu www.facebook.com/pratchett. I za kraj vam samo mogu preporučiti da, ako već niste, pročitate bar neku njegovu knjigu (upozorenje: autor ovog teksta ne odgovara za potencijalno navlačenje na Pratčetovu književnost), naravno ako ste uopšte fan fantastičnog žanra. Verujem da će vam se dopasti, jer u noćima ”crnim kao utroba mačke”, nema boljeg izmišljenog društva od Pratčetovih likova, ni boljeg izmišljenog mesta od Disksveta.