Usporeni kadrovi, epske scene bitaka, ljubav koja se neočekivano rađa. Sve smo već videli, i videli, i videli.

Međutim, možda baš zbog niskih očekivanja, nakon gledanja filma “Snežana i lovac” bio sam prilično zadovoljan. Ovo delo izvlači, pre svega, stavljanje akcenta na atmosferu i okruženje kroz koje se glavni likovi kreću. Režiser, Rupert Sanders, čiji je ovo prvi film, očigledno je slušao svoje kamermane i fotografe i veliku količinu filma posvetio prizorima zlih močvarnih šuma, litica koje zapljuskuje razbesnelo more, vilinskih oaza i sličnih, zaista predivnih slika.

Istovremeno, film ne deluje previše ušminkano i čisto, pa vidimo odličnu scenografiju i kostimografiju, gde se nije bežalo od blata, truleži, otpadnih voda, i sličnih, veoma prizemnih stvari zahvaljući kojim delo ne izgleda kao visokobudžetni muzički spot nekog new age rok benda. U slikama, film brzo prolazi, i osim nekoliko segemnata bez kojih se moglo, ne daje gledalačko iskustvo koje je naporno niti deluje predugo.

Guranje slika, a ne priče u prvi plan je pametno, budući da se delo ipak bazira na dobro poznatoj bajci. Dodatna sreća u nesreći jeste što glavna glumica, Kirsten Stjuart, zaista ima malo toga da verbalno ponudi, i mnogo bolje prolazi kada vrišti i halucinira u ukletoj šumi, nego kada sa svojim konstantno uspavanim, udaljenim pogledom “motiviše” svoje podanike.

Srećom, Šarliz Teron, koja glumi kraljicu, pokazuje fantastičnog lika, uverljivog i sa razlogom zlog, dovoljno upečatljivog da kompenzuje stondiranu Kirsten. Ostatak je takođe vrlo dobar, posebno sadističan, a opet zaplašen kraljičin brat i većina patuljaka, koji to zapravo nisu, poput Ijana Mekšejna i Reja Vinstona. U poređenju sa klasicima moderne epske fantastike, ovaj film je mnogo sličniji delu “Legenda” iz 1985. nego serijalima “Gospodar prstenova” ili “Hronike Narnije”, što je odlična i, zapravo, prilično hrabra odluka mladog Sandersa.

Sumnjam da će “Snežana i lovac” biti posebno cenjeni za 17 godina, ali trenutno, ovo delo daje koherentan, mističan svet fantastike bez previše patetike ili dosađivanja, i to je mnogo bolje od onog što sam očekivao.